Месец: април 2021.

СКУП У ШИКАРИ

Присуствовао сам састанку Оснивачке скупштине групе грађана Качарева за спас овог места од даљег комуналног пропадања.  

Оснивачка скупштина, одржана је у шумици, боље рећи шикари, између Црепаје и Качарева. Ваљда због измаглице и густог шипражја на месту догађаја, ликови учесника нису баш лако препознатљиви. Све је некако било црно-бело.

После упознавања са елаборатом на чијим корицама сам, за чудо, јасно видео и прочитао наслов – Формирање Општине Качарево – сви учесници скупа подржали су овај документ и закључили да је формирање Општине, једини начин да се из Буџета Државе, Качаревцима директно врате припадајуће паре, које сада искључиво служе за комуналне и разноразне друге потребе Града Панчева.

Качареву само мрвице.

Сви говорници су у основи подржали елаборат, а сажетак свих говора се своди на реченицу – „Само на овај начин могуће је вишедеценијско заустављање комуналног назадовање Качарева“.

Десетак дрвокрадица који су побегли када су чланови Оснивачке скупштине за спас Качарева „окупирали“ шумицу код Црепајачког канала, опет се пришуњаше скупу и када су чули да ће Качарево бити општина, први су дали подршку.

„И ми ћемо да вас подржимо и нећемо више да крадемо суве гране и сечемо стабла. Ево, нисмо покварили ове палете од којих су  неки наши момци из Качарева направили клупе и сто“.

У том моменту у шикари се зачу нека тутњава и галама.

Пробудих се. 

Ларма на улици.

Дођох до прозора  и видех трактор са цистерном, који код комшије празни септичку јаму. Недуго затим ето и трактора са комуналцима како филују приколицу са кесама набреклим ђубретом. Лете кесе  у приколицу с обе стране улице. Има и промашаја па нешто осaтне и на друму.

Леп црно-бели сан и ружна јава у боји.

Знате за ону изреку – „Сео је на руду“. Тумачења ове народне умотворине је много, од: простачких, сексуалних, моралних, политичких до филозофских.

Изрека се обично односи на све оне, боље рећи на све нас, који добровољно или под принудом, брже или спорије, прихватамо нова животна правила. Нарочито она која нам нису по вољи.

Немоћни смо да се одупремо тој новој стварности, а ако, и када то покушамо, испостави се да је то било залудно трошење енергије. Зна и да се добро олупа о главу.

Због Ковид вируса ми већ више од годину дана живимо у новој свакодневици која се брзо „обогаћује“ новим ограничењима.

Непосредан повод за наше актуелне невоље је Ковид вирус. Међутим, није искључено да је вирусна пандемија само добродошла допуна неког још увек непознатог зла, које наше животе из дана у дан чини још неизвеснијим.

Све што је до јуче било дозвољено, нормално, препоручљиво, уобичајено, што се сматрало исправним и честитим, или што се могло планирати, сада је начисто пропало, или је под великим баластом сумње.

У сваком свом појавном облику ова измењена вирусна свакодневица носи у себи утеривање страха и најаву смрти.

Оптимисти кажу да ово невреме неће још дуго. Веле, да ћемо после масовне вакцинације и стицања имунитета извојевати победу над Ковидом и да ћемо се вратити нормалном животу.

Бојим се да ово није реално. Досадашња историја и искуство учи нас  да повратка на старо неће бити. У сваком случају повећаће се наше трпило и стећи ћемо навику да се послушно владамо у складу са још бројнијим животним непријатностима.

Мали су изгледи да скинемо маске. Ако и откријемо лице остаће беле линије и трагови на образима од дугог ношења.

РЕЦИМО:

-Сумњам да ће школарци ускоро поћи на редовну наставу и свакодневно уживо гледање с наставницима. Ако се то и догоди после ове спрдачине од „он лајно“ наставе, како је назива мој комшија Македонац, деца, родитељи и учитељи, биће још више слуђени. Нико ту више неће знати какву улогу има у подизању наших потомака.

-Кућни „он лајн“ рад запослених, само је потпуно разоткрио интересе власника капитала да се без ових запослених може и да је сума издатака за зараде запослених превисока, па ће се првом приликом, ослободити живог рада.

-У куповину са зембиљима све ређе ћемо ићи, јер се убрзано развија достава хране по становима и кућама. У градовима већ једу на телефонски позив или СМС поруку. Ми на селу се још, како тако, држимо и говеђу супу за недељни ручак кувамо три сата. Али и код нас су са истока стигле јефтине нудле, па ћемо брзо заборавити мирис домаће супе.

-За куповину беле технике и осталих уређаја такође не треба ићи у специјаизоване продавнице, јер и то се доставља на кућну адресу. Курирска служба ради к`о швајцарски сат.

-Свадбе се сада организују са петоро присутних: млада, младожења, кумови и матичар на дистанци. Све остало, лепо, весело и за памћење, а везано је за ову  и сличне масовне забаве, сада је у домену илегалних работа и има статус опасних корона журки.

-До скора све популарнија венчања у црквама, постају све мање привлачна.

-Новине се углавном читају електронски. Ту и тамо пред киоском можете видети понеког метузалема који деценијама купује примерак својих новина и понеки недељни магазин. Ваљда из поштовања према сопственом занату, ујутро им се придружим и ја, бивши припадник новинарске „шврљ професије“, па пазарим фришку штампу, иако сам ударне вести сазнао још синоћ. И даље се убеђујем да је ово добра навика.

-Хајде сада планирај годишњи одмор ако те је мајка родила. Какве ће регуле захтевати Грци, а какве ће нам страшне баријере наметнути браћа Црногорци.

Вучићу брате  шаљи им још вакцина па да се до јула намноже вирусна антитела и тамо и амо, па да се братски изљубимо и страх победимо.

Да се не постидимо Његоша и стихова – „Страх животу образ каља често“.