Skip to content
ПЕНЗИОНЕРСКА ДОПИСНИЦА
  • ПОЧЕТНА
  • О МЕНИ

Будни снови (5)

19 јуна, 2021 admin

ТАКО ТО ПОЧИЊЕ

Недавни смрадови са локалне депоније, који у летњим данима постају наша Етна, али немају тај туристички значај као сицилијански вулкан, свакодневне муке са изливањем и пражњењем септичких јама, јер каналиације нема на видику ни уз помоћ најјачег звезданог телескопа, већ одавно изазивају оправдане спонтане реакције Качареваца.

Довољно је спорадично пратити друштвене мреже и прочитаћете коментаре незадовољства која све чешће прелазе у гнев.

Један наш суграђанин већ пар година у центру Качарева разапиње „транспаренте незадовољства“ и спреман је са сваким да подели сопствени чемер.

Недавно му се придружио још један који тражи од пролазника потпис на петицију за хитну изградњу канализације.

Кад код прођем кроз центар, а сваки дан прођем и тамо амо, иницијатор петиције ме повлачио за руку.

„Хајде потпиши, знам да се и ти залажеш за ово“.

Већ деценијама ништа туђе нисам потписао, посебно сам успешно бежао од разних петиција, а на ову сам ставио потпис.

Смрад са депоније претходне ноћи сломио ми је карактер.

Још ми се и брачна сапутница, без икаквог суфлирања, драговољно придружила.

Мој потпис је заведен под бројем 775.

Знам да од овог негодовања, транспарената и петиција, у овом моменту само врапци кашљу, али, једно знам сигурно.

Тако то почиње!

Каналисање незадовољства Качареваца –  негде, кад-тад, надам се брзо – уобличиће се у један добро утемељен концепт комуналног развоја. 

Поновићу се, да не кажем, цитираћу сам себе, али најкраћи пут до, преко потребног убрзаног комуналног развоја Качарева је политичка подршка  Српске напредне странке и оснивање Општине Качарево. Ова странка, којој и сам припадам, сада држи комплетну вертикалу власти, а власт се протеже од потпуно развлашћених месних заједница до врха све снажније државе.

Нешто мало друштвене моћи, која не иде без припадујећег дела финансија, ваљало би спустити до заборављених месних заједница.

Стварност нам је следећа:

Месна заједница, попут Качарева, иако има сопствени буџетски потенцијал, дакле следовали би нам и редовни сопствени изворни приходи, сада тавори и зависи искључиво од добре воље истакнутијих функционера који пронађу неку финансијску цркавицу у буџетским рестловима Града Панчева и то доделе за неки комунални послић у насељу.

Све је то корисно, јер у деценијама запуштеном месту и једна нова фасада је допринос комуналном напретку.

Поздрављам, отпеваћу песму свакој новој и најмањој инвестицији у Качареву, али…

…Али, далеко је то од онога што је нама сада најпотребније.   

Posted in ПОЧЕТНА

Кретање чланка

БЕЗ МОЋИ И УТИЦАЈА
Будни снови(6)

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Архиве

  • фебруар 2023
  • јануар 2023
  • децембар 2022
  • октобар 2022
  • јун 2022
  • март 2022
  • фебруар 2022
  • јануар 2022
  • децембар 2021
  • новембар 2021
  • октобар 2021
  • август 2021
  • јул 2021
  • јун 2021
  • мај 2021
  • април 2021
  • март 2021
  • фебруар 2021
  • јануар 2021
  • децембар 2020
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020

Скорашњи коментари

  • ivmyahodakeas на ПРАЗНИЧНО РАСПУШТАЊЕ
  • eralegixa на ПРАЗНИЧНО РАСПУШТАЊЕ
  • ugumobusa на ПОСЛЕДЊИ РОПАЦ
  • ozitaciwur на ЕЦИ ПЕЦИ ПЕЦ, КО ЈЕ ПРЕДСЕДНИК
  • ukokquz на ЕЦИ ПЕЦИ ПЕЦ, КО ЈЕ ПРЕДСЕДНИК

© 2023 ПЕНЗИОНЕРСКА ДОПИСНИЦА

Proudly powered by WordPress | Theme: x-blog by wpthemespace.com