Нисмо ни преполовили 2022. годину, а из Панчева нам стиже лепа вест. Градска Скупштина је усвојила ребаланс буџета за ову годину и у односу на градску касу од 56 милиона евра, са колико смо ушли у ову годину, сада ће нам на располагању бити скоро 64 милиона евра буџетских пара.
Седам милиона више него на почетку године.
Стварно, никад већи ни основни, а сада и ребалансирани буџет. Већи буџетски прилив није забележен у историји Панчева ни за општинска, а ево сада и, градска времена.
Ово повећање прилива у градски буџет, уследило је, пре свега, од пореза на зараде запослених и од „убраног“ пореза на имовину грађана.
Централизована држава се одобровољила и део пара, како и доликује, вратила општинама и градовима.
Ова два извора и јесу два највећа „буџетска пуњача“ државне касе из које нам је враћен део припадајућих пара.
Уствари, не говорим добро. Умало да вас обманем.
Нама Качаревцима, од овог повраћаја државних пара у буџет Града Панчева, неће бити враћено ништа. Преко 95 посто буџетских пара утрошиће се за разне градске потребе, а ништа, или мрвице, уделиће се за нека од насељених места.
То што преко три и по хиљаде Качареваца директно преко сопствених зарада и по основу плаћања пореза на имовину, учествује у пуњењу државног, а то значи и градског буџета, не завређује ни најмање комунално улагање у ово место, а још мање неку капиталну комуналну инвестицију.
Опет, шупаљ нос до очију.
Можда и грешим.
Можда ће се нешто, комунално инвестирати до краја ове године у Качареву. Можда и постоји план неких радова, а да за то нисам чуо?
Знате ли ви!?
Додуше, можда нико и није тражио да се нешто корисно уради овде, можда су неки и тражили, али нису одабрали прави тренутак и начин, можда они који су тражили нису озбиљно схваћени од градских главешина, можда је Качаревцима забрањено да било шта траже, можда нисмо ни достојни да било шта питамо и тражимо.
Јутрос ми се казало да никаквих дилема и никавих – можда – нема. Једноставно, што се тиче комуналног развоја Качарева, наставиће се строги буџетски пост.
А ево и како ми се казало!
Преко банкомата, једне од ретких реализованих предизборних инвестиција пре две и по године, обиђох: све оскуднију пијацу, киоск, месару и самоуслугу и са све цегерима уђох у кафић, како бих надокнадио делић изгубљене течности, шетајући по отвореним и затвореним качаревачким маркетима.
За шанком стоје два радника овдашњег Јавно комуналног предузећа, које је већ годинама под градског управом. Брзински „отресају“ прву туру „кратког“ и поручују још једну рунду. „Ексирају“ и одлазе.
Гледам како одлазе, не платише ништа. Конобар ми је разјаснио ситуацију.
-Пију на црту, нису примили плату од марта ове године! Фирма им дугује плату за два, или три месеца, рече ми.
Мало ми се смрачи. Упитах се да ли је ово могуће?
Део градског буџета се користи и за зараде и овдашњих, качаревачких комуналаца. Чуо бих ваљда да плате касне запосленима у градским јавно-комуналним предузећима, и чиновницима у градској управи. То сигурно није случај. Сигурно би се претило штрајком да тамо плате касне.
Са првим срком кафе би ми јасније. Двоструки стандарди у свету, у Европи, Србији, па зашто не би тако било и у Граду.
То што је буџет Панчева увећан за 7 милиона евра и што је укупно „тежак“ 64 милиона евра, не тиче се, не односи се, на све подједнако. Увек су неки једнакији.
Један аршин је за њихове градске комуналце, чиновнике и фукнционере, а други за њихове комуналце у насељеним местима.
А ми још сневамо о капиталном комуналном инвестирању. Настављамо живот и сневање на „буџетској цртици“.