Блокадерски перформанс, ту и тамо, још траје. Сада је актуелна блокада РТС-а. Све што се збивало са друштвено политичком кризом, а тиче се највише скоро читавог просветног система у Србији, догодило се у фебруару ове године. Већ тада су улоге биле јасно подељене.
Иако студентска и остала младалачка енергија још није потпуно угасла, јасно је било да се иза ње крију: ректори, декани, професори и наставници факултета, средњих и основних школа. Део опозиционих партија се такође добрано самоулупао, од „биберијаде и бакљаде“ у српској Скупштини до потоњих покушаја да у појединим градовима, општинама и селима, неуспешно покушају да уместо постојећих органа власти, устоличе некакве зборове и пленуме. Дефинитивно је пропао и захтев за формирањем прелазне, или експертске Владе, па смо у међувремену добили и реконструисану Владу са новим Председником.
Актуелна власт је остала доследна одлуци, да на насилне методе, кршење закона и остале анархичне изливе протестаната, не користи полицијску репресију. Дакле, и даље без „пендрека спаса“. Да ли за овај „полицијски пацифизам“ постоје и неки неизговорени јаки државни разлози, мораћемо да сачекамо, али факат је да Србија још није „у васер ваги“ .
Мрцварење и живот у неизвесности још је ту око нас. Живот нам је попут лика у огледалу. Лево је десно, десно лево. Слуђени смо животом у инверзији. Боримо се за рад институција, а на делу показујемо да их уопште не поштујемо, неправдом смо за правду, не правом за право, лажима смо за истину, очигледним пороцима смо против елементарне васпитаности и пристојности, сопственом слободом потиремо слободу оних поред нас…
У овој чудној инверзији нико ништа није добио. Сви смо изгубили. Можда смо богатији за још једно мучно срицање демократије на српски начин. Читај – Залудно трошење енергије.
Све оно што нам се догодило и још се догађа, наш народ је скупио у једну приземну, али тачну мудрост – „Ко с` децом спава упишан устаје“!
Ако би кватификовали степен уринарних флека, најгоре су прошли челни људи универзитета и факултета. Пали су у моралном, професионалном, васпитном и педагошком смислу, па се ваља запитати да ли ти људи треба да остану где су сада!? Наравно, ово се не односи на све наставнике, већ искључиво на оне који још увек „спавају са децом“.
Студенти, посебно они у блокадама, такође ће трпети последице, али млади су, брзо се пресвлаче, а из свега што су доживели могу извући и корисне поуке. Уосталом они се увек могу изговорити „влажним сновима“.
Без обзира на смиривање тензија у друштву, што актуелној власти тренутно иде у прилог и њени гласноговорници би могли да пролуфтирају панталоне. Накупило се и ту много флека. Ако не окрену ћурак како треба, неће дочекати свечано отварање светске изложбе за две године (ЕКСПО).