Skip to content
ПЕНЗИОНЕРСКА ДОПИСНИЦА
  • ПОЧЕТНА
  • О МЕНИ

КРСНО-СЛАВСКО ПОСРТАЊЕ

20 октобра, 2022 admin

Мислио сам да ће, када „Корона“ посустане, крсне славе код нас добити нови замах и да ћемо, онако, жељни дружења, масовно навалити на породична, пријатељска и комшијска окупљања, са паганско-хришћанским поводом.

Кад ја тамо, оно, међутим! Грешка у процени!

Опет се испречила виша сила. „Корона“ још није издахнула, а к`о Ђекна, не зна се ни кад`  ће, а изби рат у Украјини са све видљивијим обележјима ширег сукоба са наговештајима светског рата.

Нове бриге и страхови: зима и несташице огрева, инфлација, поскупљења животних намирница, повремене (за сада) несташице разних роба, све тање зараде и пензије, обележја су наше свакодневице. Али, досеже до нас обичних смртника и невиђени притисак западних земаља и Европске уније, којој стратешки тежимо, да се укључимо у њихов табор и да Русији заведемо санкције. Не смемо да будемо неутрални. Са овим западним, за сада, невиђеним дипломатским терором, започиње нам јутарња кафа и одлазак на починак увече.

Но, да се вратимо теми ове дописнице. Већ смо загазили у време славских дана, а већ се осећа крсно-славско посртање.

Да ли се то ми у овим злим годинама, које никако да нас заобиђу, окрећемо од крсне славе, доводимо ли овај породични догађај у „симфонију“ са „вуненим временима“ која тешко подносимо, или „приносимо жртву“, одричући се од неке лоше славске праксе која је подразумевала прескупе гозбе и пражњење кућног буџета, па сада лагано крсну славу моделирамо уз нагласак на хришћанској духовности, смерности и скромности у кругу најуже породице.

Овај последњи разлог, а тиче се управо хришћанске духовности, Српска првослава црква увек је истицала као суштинско обележје крсне славе. Уосталом, управо због славе која има дубоке паганске корене и каснијег обогаћења хришћанским православним смислом, наше крсне славе су проглашене и  нематеријалним културним добром на листи УНЕСК-а.

Имамо ли ми, поштено говорећи, духовне снаге да победимо потрошачко друштво, које се, признали то или не, добрано угнездило у нама и око нас.

Имамо ли снаге да, када погледамо икону нашег свеца заштитника, најпре видимо – љубав, врлину, толеранцију, човекољубље, искреност, једном речју, хришћански морални кодекс, па тек затим се упитати, колико нам гостију долази, шта ћемо за предјело (топло и хладно), колико меса за сарму, које печење, па све до торти и ситних колача, ракијских и винских карата.

Ово пишем испред иконе Св. Јована, кућног заштитника. У једном моменту учини ми се да је подигао штап и да ми је припретио. Да је којим случајем горело и кандило испред иконе, сигурно би ме „помиловао“ по глави.

Чиме ли је незадовољан!?  

Posted in ПОЧЕТНА

Кретање чланка

КАКО ТО ДРУГИ РАДЕ
КИНЕЗИ ПОБЕЂУЈУ

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Архиве

  • фебруар 2023
  • јануар 2023
  • децембар 2022
  • октобар 2022
  • јун 2022
  • март 2022
  • фебруар 2022
  • јануар 2022
  • децембар 2021
  • новембар 2021
  • октобар 2021
  • август 2021
  • јул 2021
  • јун 2021
  • мај 2021
  • април 2021
  • март 2021
  • фебруар 2021
  • јануар 2021
  • децембар 2020
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020

Скорашњи коментари

  • ivmyahodakeas на ПРАЗНИЧНО РАСПУШТАЊЕ
  • eralegixa на ПРАЗНИЧНО РАСПУШТАЊЕ
  • ugumobusa на ПОСЛЕДЊИ РОПАЦ
  • ozitaciwur на ЕЦИ ПЕЦИ ПЕЦ, КО ЈЕ ПРЕДСЕДНИК
  • ukokquz на ЕЦИ ПЕЦИ ПЕЦ, КО ЈЕ ПРЕДСЕДНИК

© 2023 ПЕНЗИОНЕРСКА ДОПИСНИЦА

Proudly powered by WordPress | Theme: x-blog by wpthemespace.com