Још нисам пописан.
Равнодушно чекам пописивача или пописивачицу (да будем полно, пардон, родно равноправан) и спреман сам да распрострем део своје интиме за општедржавно добро, које ће се, како телевизор каже, користити у наредних десет година за разноразна демографска истраживања.
За попис баш нешто и не марим, али за наредних десет година, до следећег пописа, волео бих да се бар мало и питам. Не бих да ме уврсте међу отписане. Јер, свет око нас се прилично узбуркао, а и биологија има доста тога да припрети нама из генерације 54. Угрожени су и млађи, а и они старији, који су у годинама за респект.
Овдашњи демографи и статистичари већ сада говоре да ће садашњи попис становништва, скоро сигурно показати да је у протеклој декади Србија „краћа“ за пола милиона душа. Више се умире него што се рађа, а не смањује се и број оних који одлазе и окрећу леђа домовини.
Ако овако наставимо наши потомци ће можда запамтити још неколико оваквих десетогодишњих пописа и ето и нас на „златних“ пола милиона житеља. Скоро да ће се остварити оно Тарабићево пророчанство и сви ћемо стати под једну шљиву.
Нешто не верујем у пророчанства, сумњичав сам и у разне теорије завере, али да наша демографска стварност не ваља, видим свакодневно.
Основни и најважнији смисао овог пописа биће да се у Србији отворе сва врата животу и рађању. Џаба сви остали подаци из пописа који ће се анализирати за наредних десeт година.
Ток досадашњег рата у Украјини подигао је демографски улог у висину и сада се све чешће могу чути приче с разних страна о блиском сусрету са нуклеарним ратом. Све чешће се помиње и теорија о „златној милијарди“, колико би по предвиђањима разних геополитичaра и економиста из западне хемисфере, био најпожељнији број житеља на земаљској кугли. За више од ове бројке нема места, кажу они.
Ето, док се ми пописујемо, не би ли нас било више, ови на западу би да отписују.
Дакле, планету би требало „скресати“ за око 5 милијарди двоножаца.
То би донело срећу и просперитет онима који би преостали и то би, наравно, били они који су и сада најбогатији и који би пронашли начин како да преживе апокалиптична времена која следе, веле заговорници теорије о „златној милијарди“.
Како смо ми у Србији и још око пет шестина светске популације далеко од одабраних, следи нам: мањак воде и хране, болештине и пандемијске заразе (вирус „Ковид 19“ је само благи наговештај), биолошки ратови, изумирање појединих биљних и животињских врста, врела лета и сурове зиме, несташица енергената и многе друге апокалиптичне страхоте које ће наше мале страхове и неизвесности увећати до неслућених висина.
Ова суморна слика будућности завршава се са нуклеарним ратом, а није и никада неће бити познато ко ће за делић секунде отиће пре, а ко касније у небеса заједно са печуркастом експлозијом.
Тамо негде у 18. и 19. веку живео је, извесни Енглез, Роберт Малтус, економиста, који је, смислио своју – „Малтусову теорију“ – по којој је на ондашњем свету било превише људи који се вишеструко брже множе него што се производи хране и осталих потрепштина за њихов опстанак, па то угрожава целу планету. Већ тада, он је предлагао различитa решења за смањење рађања, а за ратове је имао само похвале, јер су они били пожељно чистилиште против пренасељености Земље.
Иако је за последњих 250 година било на стотине ратова и два велика светска у прошлом веку, историја није дала за право Малтусу. Од његовог доба, светска популација се повећала бар десет пута и ако ћемо поштено, највећу корист од овог „бејби бума“ имале су, а и сада имају, најразвијеније земље западне хемисфере, посебно њихове елите.
Надам се да се предвиђања и жеље садашњих Малтусових наследника у ликовима најбогатијих људи на западној хемисфери који заговарају теорију о „златној милијарди“, неће остварити.
Какав је смисао ове катастрофичне теорије о планетоубиству? Какав је овде предумишљај? Има ли рационалног објашњења за овај егоизам, у коме би само богати и њихови јефтини послушни роботизовани сужњи, опстати у овом планетарном нихилизму.
Ове сумануте теорије увек се јављају у великим превратничким временима, а чини се да је такав историјски тренутак управо сада.
Рат у Украјини је вишеслојан и крв која се тамо лије само је трагичан колорит опасног времена.
Али, овај рат је све очигледније средство наставе, које показује да се данас у свету води борба за одбрану досадашњег система вредности који је Западу доносио огромне користи, моћ и привилегије да управљају туђим животима. С друге стране Русија са многољудним земљама Истока, Јужне Америке и Африке жели промену садашњег система вредности и успоставу поштеније расподеле светских богатстава и већа права на самостално одлучивање и постојање народа.
Улог у овом сукобу је огроман и своди се на то ко ће управљати и имати моћ и право на расподелу богатства. Ово су увек били узроци свих светских ратова.
Нуклеарних средстава за унуштење и самоуништење има и на истоку и на западу. Ваљда има разума и мудрости да се то не догоди.
Боље да се пописујемо, него да се отписујемо!