ПОСЛЕДЊИ РОПАЦ

Добрано се заталасало умирање од корона вируса у овом налету. Уселили се вируси и у наше сокаке и сада имамо прилику да нам корона буде ту, поред нас, стално доступна, или како се то на српском каже – on line.

Седименти страхова се таложе у нама и ма колико да човек избегава преко мере да слуша из дана у дан све непријатније званичне информације о „учинку“ короне у земљи и иностранству: број заражених, оних који „респирирају плућа“ и оне који су престали да дишу, од ових вести  се не може побећи.

Чак и да одјавиш, запечатиш и жртвујеш понеки интересантан ТВ садржај и да престанеш да читаш штампу, срешћеш комшију који ће ти без уношења у лице, на прописаној дистанци, дојавити:

-Јеси ли чуо, однесе корона Станка?

-Он је био срчани болесник, хтедох да мало ублажим силу и значај короне.

-Да срчани, имао је и висок шећер, трокирали му мало и бубрези. Коморбитети, мој комшо, а корона само оверила, објасни ми комшија, кога је до јуче, здравство и медицинска терминологија занимала као лањски снег.

Хајд` сад ти побегни од теме!

Нема шансе. Ако се и сасвим намерно у времену од 3 до 5 поподне, евакуишем из куће, јер тада је ударно време када државни кризни штаб јавно саопштава  како нам је Ковид 19 смрсио конце за 24 минула сата, по повратку ме дочекују укућани.

-Данас 58 умрло!

Или звони телефон. Све ми је дража ова справица јер нуди бар глас родбине и познаника  као утешну награду, ако већ нису „он лајн“ у физичком смислу. Чује се ту и по која оптимистичка реч, а то божијем инсану годи.

Али и телефоном се шире лоше вести.

Ето, колико јуче, назва ме рођак и рече:

-У оном дворишту сви фасовали вирус. Било чупаво. За длаку нису мањкали.

Нема шансе да утекнеш од короне.

Недавно, скупих храброст и на ТВ-у гледам, ко боже, неко политичко надмудривање, кад тамо сви, како сада кажу, ток-шоу мудросери, који се по свему разликују, другачије мисле и мрзе се ко пас и мачка, једногласно, као за време Броза, предлажу да се бројне телевизије на другачији начин укључе у борбу против вируса и дају свој допринос. ТВ екипе са све скафандерима треба да зађу по свим болницама и да усликају последње ропце најтеже оболелих несрећника које је склептала корона, и да са овим застрашујућим приказима улију додатну и недостајућу озбиљност несавесним грађанима, који не носе маске и не перу дуго руке.

Новинари и сниматељи који су „забацили“ опрему и микрофоне  на најоптерећенијем респиратору и који би начинили нај-нај хорор видео запис са последњим кркљањем, првом приликом следовале би заслужне националне награде. 

Не спорим.

Вирус се баш лепо „забавља“ нашим животима.

Али што ми то сами досољавамо!?