ПРАЗНИЧНО РАСПУШТАЊЕ

Преживесмо ову стару, вирусну, болешљиву годину и биће да је то највећи успех нас старијих, преко оних фамозних 65 година старости, који можемо уписати у животни тефтер.

Неки ће ову годину памтити јер су били заражени и вирус победили и до даљњег стекли имунитет. Већини других који су прокужени, а можда и нису, а тога нису ни свесни јер симптоматски, како кажу лекари, нису препознатљиви, остаје да и даље беже од вируса. Нисам препознатљив и ево већ десет месеци успешно се кријем.

Савета како да бегамо од короне не мањка и нико у земљи Србији не може рећи да нема могућност да о болести штошта зна. Пре ће бити да смо преинформисани и реалнија је опасност да нам се силно вирусно градиво не побрка у глави.

Када се у све оскуднијем  друштву, углавном „разређених“ рођака, или, што је чешћи случај, у телефонским разговорима са фамилијом и пријатељима, поведе реч о вирусу, морам да приметим да смо као народ по степену здравствене просвећености и медицинске науке, добрано узнапредовали. Ту смо негде при крају медицинског факултета. Апсолвенти. Још мало па ћемо и латински почети да говоримо.

Доситеј Обрадовић би сигурно био поносан на данашње Сербе који су се просветили и  узнапредовали, а он је муку мучио док је био попечитељ код Вожда Карађорђа, да своје савременике који су гладовали, једва приволи да једу кромпир, који је тих година стигао у устаничку Србију.

Сада је најважније питање како преживети предстојеће празнике, а посебно како безбедно организовати дочек Нове 2021. године. Крсна слава Свети Никола је већ проглашен за потенцијалну епидемиолошку бомбу и медицина ће за који дан сабрати утиске са свим последицама о повећаном броју заражених после николдањских породичних скупова. Слутим да ће се све невоље које нас могу задесити у последњој декади одлазеће године, натоварити на Светог Ниџу, кога ће искористити да нам припрете да будемо смерни  12 дана касније.

Како смо кренули са крсним славама, досадашњим празницима и прославама, које смо у међувремену успешно породично припитомили, не би требало ширити страх од Нове године, а још мање, у ту сврху, злорабити најчешћу крсну славу –  Светог Николаја.

Биће ово стерилан и тих дочек, без опасности и повећаних здравствених ризика.

Тргови празни, кафане замандаљене, разни клубови не раде, дућани ће имати скраћено радно време, а да заиграш коло испред апотеке или на бензинској станци опет не иде.

С друге стране, како нам је током 2020-те године све било испланирано, било би незахвално да сада показујемо самоиницијативу и да мимо државног кризног штаба смишљамо неке приватне оригиналности.

Пролете ми кроз главу слика – Пар раштрканих столова на расклапање на панчевачкој Бензинској станици „Плинара“, или код „Дејтонке“ у Београду, а леп је и простор на бензинској станици “Змај 1 и 2“ на ауто-путу.

Заседне се на пристојној удаљености друг од друга, из термоса се пије врућа ракија и вино и у глас се запева, „Иде Миле лајковачком пругом“, а пред поноћ, „Не може нам вирус ништа, јачи смо од…“.

Памтио би се овакав дочек. Било би то невиђено психолошко растерећење за наше напаћене стресне душе. Деловало би то, некако, мотивишуће. Телевизије би ово сигурно забележиле. На добар глас би дошла и Нафтна команија на чијој се локацији догодио овај инвент. Бензинска станица, слободна територија, точе се октани, пију се малигани, чује се песма. Мало ли је. Има ту и медијског маркетиншког потенцијала.

Да се, ипак, вратимо на прописани кућни дочек новог лета.

Како се државни кризни штаб за борбу против Ковида 19 није експлиците бавио празничним јеловником и како због ове ситуације разни нутриционисти сада не могу да мудрују на тему, како не треба претеривати у ићу и пићу, што су раније, у безвирусно доба, редовно чинили, слободни смо да новогодишњу софру учинимо како нам драго.

Ето слободе. Можеш да бираш шта хоћеш. Скопчано је то мало са дубином новчаника, али за четвртку прасета или јагњета, мало сармица, руске салате, неки слаткиш, коју чашицу жестине и бутељкицу две вина, ваљда ће се наћи. На искакање пампура из флаша с шампањцем баш и нисмо свикли, а пуцања и петарди ће у поноћ бити сигурно. Негде у  ходнику у ћошку ваља скрајнути и флашу расола.

Ваљаће за ујутро.