Skip to content
ПЕНЗИОНЕРСКА ДОПИСНИЦА
  • ПОЧЕТНА
  • О МЕНИ

РАТ И МИ(Р)

9 јуна, 2022 admin

За протекла три месеца уши су ми порасле, очи избечиле, слушајући, гледајући и читајући све до чега сам могао да дођем о рату у Украјини и свему осталом што се тога тиче. Умрежио сам се на нове друштвене мреже, шпартао уздуж и попреко, гледао стране ТВ канале помажући се руским и енглеским речником, све покушавајући да склопим неки мозаик истине, који би био лишен дебелих пропагандних наслага свих страна у овом сукобу.

Мало сазнадох. Из оног што сам разумео – истина далеко станује.

Како сам са пажњом пратио и домаће медије, могу рећи, да је ова наша Србијица у овим смутним временима, колико-толико, сачувала образ. Јер, овде, још можеш чути и једне и друге. И за и против! На многе начине ми смо и даље изоловано острво, али у медијском погледу, уз повремено  клецање, колико-толико држимо се основних постулата новинарског заната – „чуј и другу страну“. Не знам што нас сада бирократе из Европске уније нападају због мањка медијских слобода. Чини се да су у ЕУ сада ближи стаљинизму него ми у најгоре доба. Да којим случајем овог пута унисоно засвирамо у исту медијску тикву против Руса, нико нас више никада не би ни упитао и прекорио због мањка слободе у информисању.

На врхунцу прегнућа да дођем до поузданијих одговора и сазнам више, па и онда када сам успевао да превазиђем емотивну оптерећеност и пристрасност и почео да залазим у геополитичке висине хладне непристрасности у вези умирућег једнополарног-глобалистичког и назирућег мултиполарног-суверенистичког света, укључујући и апокалиптичне претње нуклеарним ратом, схватио сам да залуд замарам мозак.

Ми овдашњи земљани Србије са завидним санкционим и ратним искуством, могли би бити прилично добри сведоци око ове, специјалне војне операције, рата, агресије (како вам драго) између два словенска народа, или између сукоба Русије и Америке, преко леђа Украјине (опет, како вам драго).

Нешто слично пре три деценије одигравало се и овде  у некадашњој СФРЈ и, нажалост, још се није завршило. За оно о чему би као преживели ратни очевидци могли поуздано и истинито да сведочимо, за овоземаљске моћнике и пресудитеље, то је само лаж, или у бољем случају српски мит.

Зашто смо сада на тапету у вези сукоба у Украјини?

„Дебело смо криви и сумњиви“, јер ми, овакви какви смо,  нисмо склони да судимо само по последицама  неког рата, које су увек ружне и нељудске. Те последице ми већ сада осећамо, а око ове ружноће и нељудскости нема спора. Сагласни смо са западом, или како се то исправно каже – делимо заједничке европске вредности.

Али, западњаци нас силно притискају да само кроз последице гледамо на украјинску тужну збиљу.То нам натурају од распада велике Југославије и желе да нам лоботомирају мозак, да се понашамо другачије, да мислимо другачије, да заборавимо историју, а ако не узмогнемо, да бар селективно памтимо и не помињемо сва непочинства која су нам урадили, а да се тешимо како је то све урађено за наше добро.

А ми, како нас је Бог саздао, не заборављамо, јер лична искуства су најтрајнија и преносе се кроз генерације, па и у овом украјинско-руском рату, тражимо узроке.  

Анализирати узроке неког догађаја, рата посебно, сада, из западног угла, ни најмање није пожељно. А  ми хоћемо да завиримо, да тражимо разлог, смисао, оправдање, а за то нема времена. Пресуђена ствар. Готово.

О оном последњем рату на ондашњем простору СФРЈ, нама је већ пресуђено. Ми смо најпре стидно говорили да је то грађански рат и да у њему свако носи свој део кривице, али, западни, на брзину формирани судови, рекли су – Срби су криви, Срби су агресори, убице, злочинци, геноцидаши…

Моћни пресудитељи живе у црно белом свету где нема ни једне друге боје. А нама баш стало до нијанси.

Тражимо смисао и исконски разлог у свету где се силом  топуза, брзо суди и пресуђује. Све док је правда царовала у руци америчког топуза, у оправдан разлог за десетине ратних агресорских похода и „хуманитарне“ интервенције Американаца, нико није смео ни да писне.

Ми посумњали, још се и успротивили и 78 дана ратовали са 700 пута јачим од себе и ево где смо. Стварно смо непоправљиви!

Дакле, наук је следећи. Из западног угла, све што је било пре сто и кусур дана у Украјини, било је  лепота и рајска дивота, а оно после тога, руски ратни пакао.  Зато – русофобија, хистерија, невиђена медијска једностраност, мржња, дехуманизација читавог народа и скоро унисон позив са запада –  Уби` Руса. Овај политички и медијски сценарио добро нам је познат, јер пре три деценије „демократски запад“ овакве позиве годинама је слао на ове просторе, а „звери за одстрел“ били су Срби.

Гледајући вести које нам стижу са разних страна у вези рата у Украјини, проверавајући их и трагајући за узроцима рата, укључивати историјско знање и поуке, слушати искусне и мудре људе, сада, не да није пожељно – то је скоро па забрањено.

У европском окружењу једина смо држава који не уводи санкције Русији због рата у Украјини. Штрчимо, многи нас осуђују због овога, дојучерашња браћа и комшије предњаче у осудама, а ми,  као жедан о води, тражимо да се истраже прави, а не пропагандни узроци. Наравно, ово чинимо због себе, своје прошлости, садашњости и будућности.

Овде се сетих својих наставника историје, Тозе Милосављевића у оновној школи који нас је лењиром клепо по ушима да занавек запамтимо шта је био повод, а шта узрок неког рата и професора, Нађ Шиво Золтана у панчевачкој Гимназији који је посебно вредновао историјско знање, ако би неко од ђака рекао  реченицу две више о узроцима неког рата. Такав приступ, значио је да нам је истина важна и да за њом трагамо, а сагледавање узрока прави је пут да се сваки проблем реши.

Наша, још неконсолидована постизборна власт, у основи се држи овог принципа. Верујем да ће тако бити и када власт започне нови мандат.

Дакле, осуђујемо нарушавање територијалног суверенитета Украјине, јер тиме бранимо и сопствени,  али санкције Русији се не уводе и не подлеже се мржњи и антируској хистерији, коју ултимативно од нас траже западне земље, које пропаганадним лажима желе да сакрију сопствено учешће у овом рату и скривају праве разлоге и узроке овог сукоба.

Сврставање Србије уз западне земље, било би давање алибија злочинцу који нас је убијао. Непроцењиво вредан алиби, па су и притисци на нас огромни.

Posted in ПОЧЕТНА

Кретање чланка

ОД ИЗ(Б)ОРА ДВА ПУТИЋА
МАЛА МАТУРА

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Архиве

  • фебруар 2023
  • јануар 2023
  • децембар 2022
  • октобар 2022
  • јун 2022
  • март 2022
  • фебруар 2022
  • јануар 2022
  • децембар 2021
  • новембар 2021
  • октобар 2021
  • август 2021
  • јул 2021
  • јун 2021
  • мај 2021
  • април 2021
  • март 2021
  • фебруар 2021
  • јануар 2021
  • децембар 2020
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020

Скорашњи коментари

  • ivmyahodakeas на ПРАЗНИЧНО РАСПУШТАЊЕ
  • eralegixa на ПРАЗНИЧНО РАСПУШТАЊЕ
  • ugumobusa на ПОСЛЕДЊИ РОПАЦ
  • ozitaciwur на ЕЦИ ПЕЦИ ПЕЦ, КО ЈЕ ПРЕДСЕДНИК
  • ukokquz на ЕЦИ ПЕЦИ ПЕЦ, КО ЈЕ ПРЕДСЕДНИК

© 2023 ПЕНЗИОНЕРСКА ДОПИСНИЦА

Proudly powered by WordPress | Theme: x-blog by wpthemespace.com