Председник је у обиласку Србије. Ревизија. Кренуо је од малих општина на југу. Одлична идеја. Поздрављам. Храбро. Хоће да чује обичан народ.
Борац је председник. Не да оно што је добро учињено у последњих десет година, а ваљан је и да се надбада са онима који не знају ни шта ће са собом, а још мање знају шта ће са „крезавим српским народом“ и Србијом у успону.
Пошао је у ревизију у овом „блокадерском времену“ у коме студенти са својим знањем и енергијом захтевају све и одједном, (што младости и приличи), док њихови уважени професори и „крем“ наше интелигенције (умало не написах без наводника) са лакованим ципелама и кристално белим зубима у правилном низу, терцирају својим ђацима. Истурају њихову лепоту, младост, моралну чистоту, љубав, домишљатост, енергију, планове… Користе их за све оно што они немају и не могу ништа паметно да учине, али могу да сметају и коче. Могу да нас врате у ружну прошлост коју су баш они креирали и добрано јој допринели. За „крезави народ“, који они у дубини душе презиру, њихова лепа прошлост, народу је ружна до бола. У тој прошлости, ничим заслужено, имали су све што пожеле. Они би да то време сада опет претворе у стварност и такву будућност само за себе прижељкују.
О ревизорским пословима
Кад дође на ред северна српска покрајина, Јужни Банат рецимо, Град Панчево на пример – како општина у Панчеву нема (Град је све и сја), предлажем да, зарад тачног увида у комунално стање ствари на терену, председник зађе у месне заједнице. Има их девет. То су мања или већа издвојена насеља. Немам права да га зовем у име свих, али властан сам да га позовем у Качарево, једно од највећих градских насеља, које жели да буде комунално напредније, уређеније, чистије. Тим поводом смо и основали, Удружења грађана – Качарево општина.
Има нас који желимо да Качарево у организационом смислу постане општина. То не тражимо зато што нам је стало да функција и фотеља. Отворено кажемо, то тражимо због пара. Буџетких пара које нам у свакој поштеној расподели и припадају. Припадају зато што у Качареву као насељу градског типа живи преко 6 хиљада становника, више од 3 хиљаде је запослених, а са пензионерима је близу 5 хиљаде грађана који учествују у стварању буџета државе. Израчуајте Председниче, то ви радите добро, имате и оне лепа табеле, колико ми доприносимо државној каси. Знате да је буџет Града, коме као пасторче припадамо, 100 милиона евра на годишњем нивоу. Качаревци од тога добију само 7 милиона динара, или око 80 хиљада евра за годину дана. Са овим парама, сложићете се, нема планског комуналног развоја. Нема ни канализације, ни уређене депоније смећа, нема ни чистог ваздуха, ни квалитетније здравствене заштите, ни спортских клубова… Има само фингираног комуналног развоја. Упитајте нас, ко је за то одговоран?
Бићу ироничан и искрен. Процените има ли више ироније или поштења, у овоме што ћу рећи. Прижељкујемо више корупције у нашем месту, јер корупције има тамо где је више пара. У Качареву нема велике корупције, али нам је преко главе ситног јајарења између Града Панчева и неких наших приоритетних и стварих комуналних потреба.
Добро дошли у Качарево!
О пендреку спаса
Многе усијане и „мудре“ малоивеликосрпске главе отворено су тражиле да се држава силом супротстави и спречи студенте и разне животно оцвале, сујетне и искомплексиране незадовољнике који блокирају улице и раскрснице у већим градовима. Говорили су и љутито предлагали да пендрек мора да ради. Упоређивали су то са Европом, којој тежимо, где полиција без обзира на разлог демонстрирања бије и пребија и младо и старо, прска сузавцем и воденим топовима и пуца гумени мецима.
Код нас је, на упорно инсистирање Председника, пендрек остао у футроли.
Није било пенрека спаса, који су организатори протеста управо прижељкивали. А да је пендрек радио, то би био највећи поклон баш њима. А тек медијима из Луксенбурга. Како би то они „хумано“ обрадили у својим медијским срцепарајућим извештајима. Било би оно – „наше студенте, младост, те небрушене и брушене дијаманте наше српске душе и светле будућности, хапсе, пребијају и у окове стављају“. Врхунац би сигурно били овакви наслови – „Вучић и Курти браћа рођена“, „ Подједнако туку и бију Србе“ „Бије Курти, ал` бије и Вучић“, „Диктатура и тиранија се показала у пуној суровости“…
Овог пута држава са полицијом који трпи понижавања од представника опозиције, осталих блокадера и демонстраната показала је снагу трпељивости и велику мудрост. Вучић је показао да разуме студента и да је спреман да их заштити и чува. Пружена је и рука за разговор са њима. Тада је послета и порука Србима са Косова и Метохије да издрже тортуру насилника који их убија и прогања. Бољи дани ће стићи. Европи је послата порука да је Србија земља којој је стало до мира и напретка својих грађана.
Блокадери раде и даље свој посао, полиција није ни замахнула пендреком, истрпели су разна понижења, а ево сада обезбеђује скупове демонстраната и блокадиста. Тако и треба. Сопствени грађани се не пендрече. У овој причи држава Србија мора истрајати.