Качарево за годину дана за сопствене комуналне потребе не досегне ни четвртину дневнe буџетскe порцијe Панчева.
Расподелом буџета града Панчева за идући годину, Качарево није ни поменуто. Неће добити ништа, до, како би рекао наш народ, шупаљ нос до очију.
У градском буџету за идућу годину на располагању ће бити око 100 милиона евра, а више од 97 посто ових средстава утрошиће се за потребе Панчева. За Качарево нула.
Узгред, оваква расподела буџета у градској Скупштини изгласана је скоро једногласно. Градски финансијски егоизам подржала су 144 одборника, три су била против и један уздржан. Надам се да је бар неко од одборника из Качарева бар био уздржан, али сумња ми је већа од наде.
Живимо у времену када је новац постао мера за све. Могао бих наћи стотине разлога зашто ово није добро, међутим, када се ради о свакодневном реалном животу, конкретним пословима у комуналној сфери, онда је расподела заједничког новца ( буџет је управо то) – посао који тражи знање, стручно планирање, поштење и добру вољу, оних који о тим средствима одлучују.
У Панчеву у органима градске власти не седе људи које красе овe особине. Хиљадама километара су далеко од овога и то показују већ деценијама уназад. Нема аргумената за овај себичлук, а најмање га могу покрити и ублажити некаква политичка и идеолошка демагогија. Једноставно речено то су лажи и злоупотребе заједничких пара.
Током идуће године Град ће за сопствене потребе трошити више од 8,3 милиона евра месечно, или 280 хиљада евра дневно. Овакав буџет, славодобитнички је оценио Александар Стевановић, градоначелник Панчева, као „стабилан и развојни што омогућује да се настави са политиком континуитета“.
Континуитет о коме говори градоначелник је погубан за Качаревце.
Kоме та стабилност, развојност и континуитет одговарају. Зар је могуће да Качарево за годину дана за сопствене комуналне потребе не досегне ни четвртину дневнe буџетскe порцијe Панчева.
Драги Качаревци, пред нама је још једна, већ виђена година. Биће пара за језеро, филтере за биваторијум, још неке ситнице које ће се искукати вучењем за рукаве уважених градских отаца. Озбиљних комуналних планова за развој Качарева нема ни у наговештају.
Надам се да ће бити пара за шрафове на клацкалицама репарираног дечијег игралишта у центру Качарева. Не би ваљало да се расклимају.
Молио бих за још једно овакво игралиште. Можда мало веће. За одрасле. Нек се види комунални напредак Качарева. То нам је најпотребније.
На тобоган, па на љуљашку и де се клацкамо.