Одјеци „Округлог стола“ о могућностима бржег комунаног развоја Качарева.

Разговори за „округлим столом“, који су недавно одржани у организацији Удружења грађана – Качарево општина, преселили су се на друштвене мреже. То је очекивано, пожељно и добро.

Прича о неопходности планског комуналног развоја Качарева се шири и све већи број  суграђана схвата, да спорадично инвестирање, по правилу, уочи избора, не може заменити професионалну посвећеност у решавању приоритетних комуналних послова. За нас, који овде живимо, то су: наставак изградње канализације, решавање проблема са сметлиштем, уређење гробља, боље здравствене услуге  и још на десетину других послова.

Са „предизборним асфалтом“ , недавно је „пресвучен“ асфалтни друм у две улице, али то није било најпрече.

На самом „округлом столу“, а и путем објава на друштвеним мрежама после овог скупа, тема планског комуналног развоја, подигнута је бар за једну степеницу. Сада се већ пише и разговара о оперативним решењима – шта и како конкретно чинити да би смо дошли у прилику да коначно покренемо комунални развој са мртве тачке.

На самом „округлом столу“ начета је  дилема, да ли ући у политички живот са планом комуналног развоја Качарева који би у финалном исходу ишао ка формирању општине, што и јесте стратешки циљ Удружења грађана, или се искључиво задржати на различитим облицима грађанских иницијатива, укључујући и протесте према онима који сада одлучују о нашој комуналној садашњици и сутрашњици.

Они који су фасцинирани слободним коментарима, „лајковањем“ и „шеровањем“, искрено верују у моћ друштвених мрежа. То су углавном млађи нараштаји. Друштвене мреже су својеврсна слика расположења и спремности људи да се ангажују око решавања многих друштвених проблема. Позитивних примера о покретању различитих акција и помоћи појединцима у невољи преко друштвених мрежа је све више. Можда “лајковачи и шеровачи“, са све слободним коментаторима  нису свесни, али и то што раде је политика.

Ваљда због година за респект и животног искуства, још увек се не могу ослободити сумње у ову моћ. Сагласан сам да активизам на друштвеним мрежама јесте корисна активност и пожељно ангажовање, али за оно што ми желимо и хоћемо, миш у руци или прсти на тастатури компјутера и мобилног телефона, нису довољни. Рекао бих да је то исувише комфоран камерни амбијент за реалне комуналне продоре на терену.

За Удружење Качарево општина, питање – Шта нам је сада чинити – није без аргументованог одговора. Потпуно смо свесни да је сваки облик јавног ангажовања, што укључује и активизам на друштвеним мрежама, само један појавни облик политике. Такође, лако ћемо се сложити да се сви велики комунални проблеми који захтевају капитално инвестирање, не могу решити без сталног и упорног утицаја и притиска на све институције политичког система где се такве одлуке доносе. Оно што су у Качареву наши приоритетни комунални задаци, не могу се решити без легалног и легитимног уласка  у те институције и јасног и гласног притиска на те институције.

Уосталом, запитајмо се – Откуд толико комуналних проблема у Качареву у последњим деценијама? Где је њихово исходиште и зашто се те невоље из  године у годину само повећавају, а нико их не решава?

Наш одговор гласи – Исходиште и све већи број комуналних тешкоћа налази се управо у сфери политике. Још конкретније, налази се у делокругу лоше градске комуналне политике, која из себичних разлога, већ годинама, рекордан буџетски прилив Панчева задржава за сопствене потребе, а Качареву удељује  мрвице са стола.

Опет, и теоријски и практично, када  неко тражи другачију расподелу буџета: општине, града, Покрајине, или Републике, то је неспорно, политички захтев. Дакле, овде нема недоумица и дилема. Ми у Качареву баш то и тражимо, а наш приоритетни циљ је  искључиво решавање насушних комуналних проблема, средствима из буџета Града Панчева. На то имамо потпуно иста права као и сваки Панчевац, или становник других насеља Града.

Овде је реч о суштински другачијем начину решавања комуналних проблема у Граду, а посебно између Града и Качарева. То што ми у Качареву хоћемо, и добронамерни и злонамерни могу називати и коментарисати како им драго. Међутим, шта год причали, јасно је да се решење наших комуналних невоља налази у политичкој сфери.

Закључак је једноставан – у свим институцијама система, од места у коме живимо, до градских органа одлучивања, Качарево мора имати своје представнике. Али такве заступнике наших интереса који ће искористити сваку прилику да се боре за решавање овдашњих комуналних проблема. Јасно је да се целокупан политички ангажман, истинских бораца за бржи комунални развој Качарева, у овој фази, мора искључиво фокусирати на највеће комуналне проблеме са којима се сада суочавамо. У Удружењу грађана – Качарево општина, потребни су такви саборци. Дакле, ово јесте политика, али њени домети су, пре свега, локални.

А што се тиче „високе партијске политике“, наша је грађанска  дужност, али и храброст, да ту политику вреднујемо по томе колико је успешна у решавању горућих комуналних проблема у Качареву. Капа дале свим успесима на националном, државном, економском и сваком другом плану, али на локалном, комуналном нивоу, што се Качарева тиче, актуелна власт нема прелазну оцену.

(наставак у следећој дописници)

„Округли сто“ Удружења грађана – Качарево општина, о бржем комуналном развоју

Нит која је повезивала излагања свих учесника „округлог стола“, на тему – „Могућности бржег комуналног развоја Качарева“, у организацији Удружења грађана – Качарево општина, који је одржан 4. новембра у Гранд ресторану у Качареву, своди се на преко потребну децентрализацију и „спуштање власти“ са градских панчевачких висина, уз неминовно вишеструко веће издвајање новца из буџета Града, за развој комуналне инфраструктуре Качарева, која је већ деценијама у парлогу.

То се може урадити кроз статусни искорак од садашње јалове Месне заједнице, на ниво општине Качарево, што и јесте крајњи циљ, како је у уводном излагању рекао Војо Кркобабић, председник, али и остали представници Удружења –Качарево општина: Душан Декић, Славко Ристовски и Васо Кркобабић. Међуфазе до остварења овог циља, објаснили су чланови овог Удружења, подразумевају корените промене односа Града према Качареву, а то значи годишњи и четворогодишњи плански развој, професионално обављање свих комуналних послова и инвестирање по приоритету. А у Качареву то су: измештање дивље депоније, наставак изградње започете канализације, хитно решавање аерозагађења чије је извориште оближња фарма свиња, уређење гробља, побољшање безбедности у саобраћају и на десетине других послова који се само множе. Најкраће речено, до повољнијих организационих и статусних решења, неопходно је шире отворити буџетске славине за решавање комуналних недаћа, а на знатно веће буџетске комуналне инвестиције, Качаревци и те како полажу право јер су по висини издвајања средстава за буџет међу првима у Граду, став је Удружења грађана – Качарево општина.

Од близу 30 учесника овог добро организованог скупа о предложеној теми, свој суд је изнело још 10 саговорника, 7 из Качарева и 3 представника гостију.

Ана Свилар једна од најагилнијих младих која се истиче спремношћу за конкретне акције  и уз сталан ангажман преко друштвених мрежа, говорила је о небризи и катастрофалним приликама у вези дивље депоније, Милан Косановић је истакао да је последњи тренутак да кроз добро осмишљене статусне промене Качарево крене ка одрживом комуналном развоју, Драган Лечић, је у потпуности подржао програм Удружења за формирање општине и предложио израду елабората о оправданости оваквог пута, Стево Димитријевски је говорио да су и сами Качаревци саучесници у комуналној парализи села, јер се на време нису прилагодили насталим променама у којима месне заједнице више не могу суштински утицати на капитални комунални развој, па је нагласио да нам следе још суморнији дани уколико се не отворе буџетски канали финансирања из Града, Раде Вукојевић, је такође поздравио план за формирање  општине и навео низ комуналних проблема чије се решавање више не  сме одлагати, Марко Вукомановић се заложио да се општине формирају и у другим месним заједницама, где за такве статусне промене има економског оправдања, јер тако би били успешнији у наступу према Граду, Покрајини и Републици, док је Сима Греговић мишљења да се и у садашњим условим може много више урадити, али људи који се баве комуналним пословима у месту, морају се одликовати посвећеношћу и  пофесионалношћу и критичком дистанцом према  утицају политичких партија, што сада није случај. Додао је такође да се не сме дозволити да Качарево у  Скупштини града има мање од 4 одборника и да њихова сарадња и комуникација са члановим Скупштине и Савета Месне заједнице мора бити тако синхронизована да се интереси грађана морају веродостојно заступати у градским органима власти, као и то да се финансијска средства могу обезбеђивати и из Покрајине, Републике и других фондова, укључујући и оне из Европске уније.

„Округлом столу“ у Качареву одазвали су се представници Социјалистичке партије Србије и ПУПС-а.

Дејан Бацковић, преседник Градског одбора СПС-а у Панчеву, нагласио је да је програм Удружења грађана – Качарево општина, скоро у потпуности компатибилан са решавањем локалних комуналних проблема у програму социјалиста и да ће ова странка подржати све акције Качареваца и да је отворена за сваку врсту помоћи и сарадње.

Издвајање из буџета Града  за комуналне потребе Качарева, по обиму, заиста не одговара садашњем реалном стању комуналне опремљености  Качарева, рекао је Жарко Дакић, члан СПС и градски већник за…? Истакао је да је притисак на места одлучивања у Граду, добар пут за реализацију циљева Качареваца, али много упутније је да се са програм Удружења грађана, политички артикулише и да се тако са још више енергије, кроз институције система започне остваривање зацртаних циљева.

Синиша Којић, гост из Банатског Новог Села и добар познавалац комуналног живота месних заједница ван Града у последњим деценијама, сматра  да програм Удружења грађана – Качарево општина, треба проширити и у њега укључити и још нека насељена места.

На „округлом столу“ у Качареву, нису учествовали представници свих нивоа власти, од Месне заједнице до Управе Града , као и представници Српске напредне странке, иако су сви били позвани. 

Удружење грађана – Качарево општина, у суботу 4. новембра у 12 сати у малој сали Гранд ресторана организује „округли сто“

„Округли сто“ биће  добра прилика да се чује како изгледа  садашња комунална стварност Качарева, али много значајније од тога биће како учесници овог састанка сагледавају непосредну и даљу будућност комуналног развоја нашег места.

На овај скуп позвани су: представници Града Панчева, одборници из Качарева у Скупштини Града Панчева, представници Месне заједнице Качарево, месног Јавно комуналног предузећа,  представници Српске првослане цркве из месног храма Ћирило и Методије, директорка школе „Жарко Зрењанин“, начелница Здравствене станице у Качареву, директорка Дома културе Качарево, представници политичких странака, представници Удружења пољопривредника, пензионера, заступници приватних предузетника, занатлија, трговаца, угоститеља, представници разних удружења грађана, и добри познаваоци досадашњег комуналног развоја Качарева.

Састанак који предстоји одржава се у „затвореном простору“ после два јавна скупа представника Удружења – Качарево општина са мештанима Качарева испред зграде Месне заједнице, где је на последњем скупу присуствовало близу стотину Качаревца.

Овај скуп отворен је за све који желе да чују, качаревачко, јуче, данас и сутра.

На основу добре праксе  разговора за „округлим столом“, најпре ће о теми разговарати позвани гости Удружења – Качарево општина, а затим ће и остали присутни грађани имати прилику да питају, коментаришу и изнесу своје предлоге.  

За Удружења – Качарево општина,

Војо Кркобабић, председник