Идеја о Качареву као општини није нова. То је, слободно се може рећи, жеља многих генерација Качареваца. Некада је она израженија, као што је сада, а некада је притајена.

Практично, од  далеког 1. јануара 1960. године када је Качарево изгубило статус општине (многи и не знају да је Качарево било комуна) и постало месна заједница, увек је постојала жеља за општинским статусом. Она је јењавала у „златним временима Месне заједнице  Качарево“, када се интензивно комунално инвестирало, а постајала је све присутнија када је развој Качарева назадовао, што је случај сада.

Да ли је и потребно подсећати да је интензиван развој 70-тих година прошлог века био резултат вишегодишњих самодоприноса  свих запослених  мештана и додатних личних издвајања за капиталне инвестиције који су Качарево, као насеље градског типа, издигло у односу на остала места у тадашњој Општини Панчево.

Период 90-тих година прошлог века, са крвавим распадом СФРЈ, економском блокадом, санкцијама и хиперинфлацијом, обележен је успореним комуналним развојем, али, чак и у том периоду Качаревци нису клонули, па су забележени и неки инвестициони искораци.

После 2000-те  очекивани интензиван развој није уследио, али у лавирању месних представника власти у Качареву између различитих политичких  партија, а највише залагањем појединих политичара у врху државне власти, реализовано  је неколико комуналних инвестиција.  

Од 2012. године до сада, када комплетну вертикалу власти од месне заједнице до врха државе, држи Српска напредна странка, очекивало се највише. У фокусу Качареваца било је завршавање већ започетог капиталног пројекта, који се односио на изградњу канализације. Део овог пројекта је и реализован, а потом је занемарен. Ова и низ мањих инвестиција биле су окосница свих захтева грађана и они су уједно били и део програмских докумената владајуће партије. С овим комуналним обећањима, добијени су сви досадашњи локални избори у Качареву и Панчеву.

Испаде по оној народној – „Обећање, лудом радовање“.

Уз ову нереализовану инвестицију, као и низ других комуналних проблема који су „изникли“ у међувремену: неуређена депонија за смеће, запуштено гробље, руинирана кишна канализација, све више проблема везаних за безбедност у саобраћају, опадајући ниво здравствених услуга, отровна испарења са фарме свиња… утицали су да Качарево у комуналном погледу све више назадује.

Очекивања да ће се са статусним искораком Општине Панчево 2007. године у Град, поправити комунална стварност Качарева, такође су изневерена. Ситуације је све гора! Градски егоизам је све већи, а Месна заједница потпуно развлашћена.

Сада смо ту где јесмо.

Сопствених пара за капиталне инвестиције немамо, а недостају паре и за текуће одржавање већ постојећих објеката.

Рекордна буџетска средства на нивоу Града, недостижна су за приоритетне потребе комуналног развоја Качарева.

Идеју, да у циљу бржег комуналног развоја, Качарево треба да затражи статус општине, први пут сам уз образложење, изнео 2017. године на састанку Месног одбора Српске напредне странке у Качареву. Сви присутни чланови странке подржали су ову идеју. Тада смо једногласно подржали и идеју да се из буџета Града Панчева мора знатно више новца уложити у плански комунални развој Качарева. Другог новца, осим буџетских средстава нема, а све рачунице показују да су у заједничкој каси у Граду налази вишеструко више новца који Качаревци издвајају за буџет, него што им се, у складу са прописима, врати за припадајући комунални развој. Да, Град је невољан да инвестира у приоритетне комуналне потребе Качарева.

Недуго затим, Качаревци који су остали при овој идеји, изопштени су из Српске напредне странке.

Гласници су елиминисани, али идеја није убијена и ми настављамо да се боримо за бржи комунални развој Качарева. Општина је наш стратешки циљ, а до тог циља много је послова који се могу урадити за бољи живот у Качареву.

Идеју, Качарево општина, ширимо већ неколико година, користећи друштвене мреже, скупове грађана, бројне састанке, „округле столове“. Ова активност резултирала је и оснивањем Удружења грађана – Качарево општина, 2022. године.

Сада су нам у фокусу локални избори који ће се одржати у првој половини 2024. године.

До суштинског заокрета и остварења наших комуналних циљева можемо доћи само ако на пролеће 2024. године изађемо на локалне изборе и победимо.

 Удружење грађана – Качарево општина је већ започело са припремама. Евидентирање чланова је у току. За чланство у Удружењу потребно је само ваше име и презиме и адреса становања. Чланске карте ћемо делити у другој половини јануара идуће године.

По слову нашег Статута, чланови Удружења могу бити сви мештани Качарева, они који сада живе овде, они који су се одселили у неко друго место у Србији, или су у иностранству. У Удружењу могу бити и чланови политичких странака. Једини услов за чланство је ваш добровољни пристанак.

За упис у евиденцију Удружења грађана – Качарево општина, можете се обратити:

Воји Кркобабићу, Ул. Србијанска бр.2, Славку Ристовском, Ул. Радничка бр.23, Душану Декићу, Ул. 4. октобра бр. 32-а и Васи Кркобабићу, Ул. Народног фронта 4.

О овој теми (Шта нам је чинити) већ смо закључили, да се исходиште свих наших комуналних невоља налази се у делокругу лоше градске комуналне политике, која из себичних разлога, већ годинама, рекордан градски буџет, задржава за сопствене потребе, а Качареву удељује мрвице.

Иза ове истине, проистичу и сви остали проблеми Качарева, од којих су највећи кадровски. Јер, оваквој погубној политици Града према Качареву, у потпуности одговарају качаревачки заступници и овде и у  Панчеву.

Потребни су нам нови људи, амбициознија и поштенија комунална политика, или да будем нежнији према осетљивим ушима који за политику неће ни да чују, другачији однос према комуналним потребама Качарева.

Још једноставније, потребно нам је вишеструко више пара из буџета. Никада не заборавите, то су и наше паре. Утрошак ових пара мора бити плански. Док не остваримо наш стратешки циљ, да Качарево постане општина, Град је надлежан да плански покрене бржи комунални развој Качарева. Попут Панчеваца и Качаревци би требало да, поименце, већ у децембру знају шта ће се у нашем месту током идуће године комунално инвестирати. То је сада првенствено обавеза градских институција, јер Качарево, које је сада јалова Месна заједница, саставни је део Града. Додуше, заборављени део.

О локалним изборима  биће доста речи у наредним месецима. Сада само једно „начелно слово“.    

На изборима се може победити и изгубити. Ни један од ова два исхода није смак света и не треба се плашити ни пораза ни победе. Посебно се не треба бојати победе, јер, успех ће донети нове прилике да се много садржајније сарађује са градским челницима, нове могућности за сталну борбу за бољи живот у Качареву. Дистанца од политичких партија сада нам је преко потребна и пролећни избори идуће године су прилика да помогнемо себи и да тако гласамо. За себе! Нама из Удружења грађана – Качарево општина, само су ови локални избори у фокусу.

То ће нас све заједно усмерити на главне и приоритетне задатке комуналног развоја Качарева, а спречиће нерационално трошење енергије на комуналне ситнице. Последњих дана сведоци смо лукавих покушаја градске власти да се комунални проблеми Качарева сведу на „распевано пролеће“ и сличне акције из прошлих времена. Треба ли рећи да су им у овим провидним манипулацијама главни извођачи и помагачи, представници актуелне месне власти Качарева.

Догурасмо до балчака. У Качареву више нема киоска (трафика) где се могу купити новине и остали ситни робни асортиман: шибице, упаљачи, цигарете, часописи, тикети лутрије, уплате кредита за мобилни телефон, чоколадице са сличицама  животињског царства и још штошта других ситница.

Ову тржишну празнину, делимично су преузеле самопослуге великих трговинских ланаца. Али трговци к`о трговци, набављају само оно што брзо могу продати, а како су добро обавештени и знају да залихе умањују профит, а новине живе само један дан, у једној продавници узимају само по неколико примерика које брзо продају и већ у девет ујутро нема новина.

У друге две самопоуслуге ударају чежњу муштеријама тако што „Политику“ набављају сваки други, или трећи дан. Овај трговачки резон још нисам успео да објасним, осим, ако можда није у питању маркетиншка процена ових трговачких кућа, по коме,  ми у „забити“ споро читамо и довољно нам је један примерак за 3 дана.

Наравно, не замерам трговцима. Новине су за њих споредан артикл и мамац. То што имају мало штампе у понуди, само је порука потрошачима да дођу и да купе нешто од остале, много скупље робе са „дебљом“ маржом.

Тужим за „мојим“ киоском, јер то је право место за богату понуду дневних новина и недељних магазина. Ове мале објекте гасе и у великим градовима. Штампа посустаје пред налетом телевизија, друштвених мрежа и осталих електронских чудеса.

Прво јутро без дневних новина и моје љутите коментаре, пропратио је комшија уз савет.

„Читај електронски, зар те деца и унуци нису научили до може и тако“!

„Знам, рекох му, али једне новине купујем деценијама и то је навика, али и дуг према мом занату, а остале „претрчим“ електронски“.

Одговор га је мало збунио, али је узвратио.

„Ти се оно залажеш да Качарево постане општина, јел` тако!?. Када постанемо општина направићемо и киоск. Ваљда ћемо толико моћи“.

„Утеши“ ме комшија.