Удружење грађана КАЧАРЕВО – ОПШТИНА

ЗАМИРЕ КОМУНАЛНИ РАЗВОЈ

Три деценије без капиталног инвестирања

Удружење грађана КАЧАРЕВО – ОПШТИНА, у прошли четвртак (25. мај) одржало је скуп са мештанима испред зграде Месне заједнице, на тему бржег комуналног развоја овог места. Качарево је  до пре три деценије предњачило у овој области и било узорно за многа већа насеља у ондашњој држави.

Сада то, нажалост, није тако, обратио се присутним грађанима Војо Кркобабић, председник Удруђења КАЧАРЕВО-ОПШТИНА и нагласио да комунални живот из дана у дан замире. Качаревци су већ више од три деценије лишени капиталног комуналног инвестирања, које би почивало на инвестицијама  из буџета, раније Општине, а сада Града Панчево. Иначе, буџет Града, по обиму „убраних“ средстава, из године у годину бележи рекорде. То Качаревци ни најмање не осећају. Чак и инвестиције које су пре деценију и по, започете, изградња канализације, например, „замрзнуте су“. У погледу капиталног комуналног инвестирања, Качарево је у посебној финансијској оскудици од момента када је Панчево добило статус Града, а Месна заједница Качарево, осим формлно, практично више и  не постоје. Податак да на годишњем нивоу градско буџетско финансирање Качарева износи у просеку мање од 10 милиона динара (око 100 хиљада евра) довољно говори. Са буџетом од близу 65 милиона евра, грађанима Качарева припада тек 600-ти део заједничке касе. Буџетски потенцијал Качарева и правичнија расподела градског буџета, вишеструко надилази  суму коју ово место сада добија. До сопствених средстава и бржег комуналног развоја овог места, став је Удружења грађана,   може се доћи само са остваривањем статуса општине.

За последње 23 године, како су истакли организатори овог скупа и присутни  мештани,  који су се одазвали првом скупу Удружења КАЧАРЕВО – ОППТИНА, намножило се много других проблема који све више паралишу живот насеља.

КАЧАРЕВО – ОПШТИНА ће наставити са организацијом скупова грађана на отвореном простору у центру насеља.

Поштовани Качаревци,

„Удружење грађана КАЧАРЕВО-ОПШТИНА“, које смо основали пре годину дана, организује састанак на коме ћемо лицем у лице разговарати о вишедеценијском заостајању у комуналном развоју нашег места и могућностима бржег развоја.

Тим поводом у четвртак, 25. маја у 19 сати у Сали за венчање у згради Месне заједнице Качарево, организујемо састанак  Удружења, на коме ћемо вас упознати о најважнијим разлозима и неопходностимa за промену садашњег положаја Месне заједнице Качарево  и добијање статуса општине.

Дуг је пут до овог циља, али ако будемо сложни и истрајни и већ сада пређемо са речи на дела, нема циља који нећемо достићи!

(Уколико на састанак дође већи број грађана, скуп ћемо одржати на отвореном, на платоу испред зграде МЗ).

За Удружење грађана, КАЧАРЕВО – ОПШТИНА

Војо Кркобабић, председник

Скоро да сам заборавио правила преферанса, али памтим оно: игра-контра-реконтра.

На тако нешто све више личи наш политички живот после два масовна злочина и убиства 18 људи од којих су половина деца у школи у центру Београда.

Како се ни власт ни опозиција, али и сви ми заједно, после овог стравичног злочина нисмо снашли, што би се могло и опростити, јер ови злочини надилазе разум и свакоме је потребно време, да  буквално сагледа  где се налази.

Нема тог кризног понашања и јасних правила односа са јавношћу (PR)  који се у овим околностима могу лако прописати и спровести.

То време је требало да потраје у ћутању, солидарности са породицама убијених и где је то било могуће, што пре се вратити редовним пословима.

Баш као и када сваком од нас умре неко најмилији.

Али невероватно је како је политика тако брзо овладала и свему ирационалном чиме су ови злочини тешко оптерећени и још теже објашњиви, додала и своје сулуде ирационалности.

Опозициона политичка сила започела је стидљиво причу о одговорности власти, а политичка сила власти је ту игру прихватила. Као да је једва чекала и брже-боље, уствари, брзоплето, прихватила бачену рукавицу.

Сада је лудило узело маха: утук на утук, игра, контра, реконтра.

Наш народ који све ово гледа има једно свето правило  – У кући обешеног се не говори о конопцу. А наши политичари само о конопцу причају.

Као да и нису потекли из овог народа.

Тешка невоља је наша. Заједничка. У кући нам се догодила. Наша деца, унуци, уцвељени родитељи и породице убијених са непреболним ранама док су живи.

Наши су и злочинци и злочини. Нажалост, тако је.

Ништа се поводом ове трагедије не може урадити ни брзо ни ефикасно. Не постоји такво решење.

Извесно је само то да је ова трагедија само показатељ озбиљне друштвене болести. Болест се гнездила дуго година и деценија, укоренила се добро, ми смо је, што добровољно, што принудно прихватили, а лечење ће захтевати још више времена.

Требаће времена и за успостављање тачне дијагнозе наше бољке. Ми још не знамо и да ли ћемо се лечити, а терапија ће имати смисла само ако желимо да оздравимо.

Бојим се да то нећемо желети. Какви смо, ми ћемо се и око овога посвађати.

Иде нам од руке да будемо здраво болесни.

У овој фази незрелог политичког живота за све су криви они други, а истина је да су и једни и други саучесници у ширењу свих социјалних патологија у нас.

Нема невиних. Запитајмо се и сами.

Тек кад они јавно преузму део својих одговорности за вољна и невољна ружна дела и одлуке, тактичка и стратешка опредељења, онда би могли стазом опоравка.

Мајмуни би морали да се погледају у огледало!

Прибојавам се и једних и других.