Председник је  у обиласку Србије. Ревизија. Кренуо је од малих општина на југу. Одлична идеја. Поздрављам. Храбро. Хоће да чује обичан народ.

Борац је председник. Не да оно што је добро учињено у последњих десет година, а ваљан је и да се надбада са онима који не знају ни шта ће са собом, а још мање знају шта ће са „крезавим српским народом“ и Србијом у успону.

Пошао је у ревизију у овом „блокадерском времену“ у коме студенти са својим знањем и енергијом захтевају све и одједном, (што младости и приличи), док њихови уважени професори и „крем“ наше интелигенције (умало не  написах  без наводника) са лакованим ципелама и кристално белим зубима у правилном низу, терцирају својим ђацима. Истурају њихову лепоту, младост, моралну чистоту, љубав, домишљатост, енергију, планове… Користе их за све оно што они немају и не могу ништа паметно да учине, али могу да сметају и коче. Могу да нас врате у ружну прошлост коју су баш они креирали и добрано јој допринели. За „крезави народ“, који они у дубини душе презиру,  њихова лепа прошлост, народу је ружна до бола. У тој прошлости, ничим заслужено, имали су све што пожеле. Они би да то време сада опет претворе у стварност и такву будућност  само за себе прижељкују.

О ревизорским пословима

Кад дође на ред северна српска покрајина, Јужни Банат рецимо, Град Панчево на пример – како општина у Панчеву нема (Град је све и сја), предлажем да, зарад тачног увида у комунално стање ствари на терену, председник зађе у месне заједнице. Има их девет. То су мања или већа издвојена насеља. Немам права да га зовем у име свих, али властан сам да га позовем у Качарево, једно од највећих градских насеља, које жели да буде  комунално напредније, уређеније, чистије. Тим поводом смо и основали, Удружења грађана – Качарево општина.

Има нас који желимо да Качарево у организационом смислу постане општина. То не тражимо зато што нам је стало да функција и фотеља. Отворено кажемо, то тражимо због пара. Буџетких пара које нам у свакој поштеној расподели и припадају. Припадају зато што у Качареву као насељу градског типа живи преко 6 хиљада становника, више од 3 хиљаде је запослених, а са пензионерима је близу 5 хиљаде  грађана који учествују у стварању буџета државе. Израчуајте Председниче, то ви радите добро, имате и оне лепа табеле, колико ми доприносимо државној каси. Знате да је буџет Града, коме као пасторче припадамо, 100 милиона евра на годишњем нивоу. Качаревци од тога добију само 7 милиона динара, или око 80 хиљада евра за годину дана. Са овим парама, сложићете се, нема планског комуналног развоја. Нема ни канализације, ни уређене депоније смећа, нема ни чистог ваздуха, ни квалитетније здравствене заштите, ни спортских клубова… Има само фингираног комуналног развоја. Упитајте нас, ко је за то одговоран?

Бићу ироничан и искрен. Процените има ли више ироније или поштења, у овоме што ћу рећи. Прижељкујемо више корупције у нашем месту, јер корупције има тамо где је више пара. У Качареву нема велике корупције, али нам је преко главе ситног јајарења између Града Панчева и неких наших приоритетних и стварих комуналних потреба.

Добро дошли у Качарево!

О пендреку спаса

Многе усијане и „мудре“ малоивеликосрпске главе отворено су тражиле да се држава силом супротстави и спречи студенте и разне животно оцвале, сујетне и искомплексиране незадовољнике који блокирају улице и раскрснице у већим градовима. Говорили су и љутито предлагали да пендрек мора да ради. Упоређивали су то са Европом, којој тежимо, где полиција без обзира на разлог демонстрирања бије и пребија и младо и старо, прска сузавцем и воденим топовима и пуца гумени мецима.

Код нас је, на упорно инсистирање Председника, пендрек остао у футроли.

Није било пенрека спаса, који су организатори протеста управо прижељкивали. А да је пендрек радио, то би био највећи поклон баш њима. А тек медијима из Луксенбурга. Како би то они „хумано“ обрадили у својим медијским срцепарајућим извештајима. Било би оно – „наше студенте, младост,  те небрушене и брушене дијаманте наше српске душе и светле будућности, хапсе, пребијају и у окове стављају“.  Врхунац би сигурно били овакви наслови –  „Вучић и Курти браћа рођена“, „ Подједнако туку и бију Србе“ „Бије Курти, ал` бије и Вучић“, „Диктатура и тиранија се показала у пуној суровости“…

Овог пута држава са полицијом који трпи понижавања од представника опозиције, осталих блокадера и демонстраната показала је снагу трпељивости и велику мудрост. Вучић је показао да разуме студента и да је спреман да их заштити и чува. Пружена је и рука за разговор са њима. Тада је послета и порука Србима са Косова и Метохије да издрже тортуру насилника који их убија и прогања. Бољи дани ће стићи. Европи  је послата порука да је Србија земља којој је стало до мира и напретка својих грађана.

 Блокадери раде и даље свој посао, полиција није ни замахнула пендреком, истрпели су разна понижења, а ево сада обезбеђује скупове демонстраната и блокадиста. Тако и треба. Сопствени грађани се не пендрече. У овој причи држава Србија мора истрајати.

Качарево за годину дана за сопствене комуналне потребе не досегне ни четвртину дневнe буџетскe порцијe Панчева.

Расподелом буџета града Панчева за идући годину, Качарево није ни поменуто. Неће добити ништа, до, како би рекао наш народ,  шупаљ нос до очију.

У градском буџету за идућу годину на располагању ће бити око 100 милиона евра, а више од 97 посто ових средстава утрошиће се за потребе Панчева. За Качарево нула.

Узгред, оваква расподела  буџета у градској Скупштини изгласана је скоро једногласно. Градски финансијски егоизам подржала су 144 одборника, три су била против и један уздржан. Надам се да је бар неко од одборника из Качарева бар био уздржан, али сумња ми је већа од наде.

Живимо у времену када је новац постао мера за све. Могао бих наћи стотине разлога зашто ово није добро, међутим, када се ради о свакодневном реалном животу, конкретним пословима у комуналној сфери, онда је расподела заједничког новца ( буџет је управо то) – посао који  тражи знање, стручно планирање, поштење и добру вољу, оних који о тим средствима одлучују.

У Панчеву у органима градске власти не седе људи које красе овe особине. Хиљадама километара су далеко од овога и то показују већ деценијама уназад. Нема аргумената за овај себичлук, а најмање га могу покрити и ублажити некаква политичка и идеолошка демагогија. Једноставно речено то су лажи и злоупотребе заједничких пара.

Током идуће године Град ће за сопствене потребе трошити више од 8,3 милиона евра месечно, или 280 хиљада евра дневно. Овакав буџет, славодобитнички је оценио Александар Стевановић, градоначелник Панчева, као „стабилан и развојни што омогућује  да се настави са политиком континуитета“.

 Континуитет о коме говори градоначелник је погубан за Качаревце.

Kоме та стабилност, развојност и континуитет одговарају. Зар је могуће да Качарево за годину дана за сопствене комуналне потребе не досегне ни четвртину дневнe буџетскe порцијe Панчева.

Драги Качаревци, пред нама је још једна, већ виђена година. Биће пара за језеро, филтере за биваторијум, још неке ситнице које ће се искукати вучењем за рукаве уважених градских отаца. Озбиљних комуналних планова за развој Качарева нема ни у наговештају.

Надам се да ће бити пара за шрафове на клацкалицама репарираног дечијег игралишта у  центру Качарева. Не би ваљало да се расклимају.

Молио бих за још једно овакво игралиште. Можда мало веће. За одрасле. Нек се види комунални напредак Качарева. То нам је најпотребније.

На тобоган, па на љуљашку и де се клацкамо.  

Драги Качаревци,

имате ли и ви утисак да ми живимо у нама најближем граду Панчеву, коме, као Месна заједница  припадамо територијално и организационо, а да је Град према нама баш-баш мрзовољан.

Није Град према нама мрске воље што смо: комунално мусави, што се Качаревом шире отровни смрадови из септичких јама, што нам депонија смећа одузима кисеоник, што нас даве „миомириси“ са оближње фарме свиња, што због паса луталица и старо и младо вежба скок у вис, не би ли ушли у продавницу, школу, пошту, здравствену станицу, што су улице неуредне, што је гробље запуштено, што, што… Ма не, то је наша, и само наша невоља. Град то не дотиче. Кад би се наш град због овога љутио, био би самокритачан, осећао би се одговодним за јадно комунално стање Качарева. Овакви какви смо, њима највише одговарамо.

Зашто ли је то тако?

Град мрску вољу навуче на своје лице само када се ми осмелимо и затражимо да се започне са решавањем поменутих „комуналних ситница“ Качарева. Истина, ти наши захтеви нису ни чести, ни довољно гласни, ни јединствени, тако да их Град не узима озбиљно. То је наша мука и на овоме морамо озбиљно размислити и добрано порадити. Јер, за сада су довољна лажна градска обећања, све лепша од лепших, да нас смире. Невероватно, али успева им. Њихове лажи побеђују реалност у којој живимо. Исход очекиван. Од озбиљног комуналног посла за сада нема ништа. Овако је већ десетинама година.

Како су нам лажна обећања дојадила и како представници градске власти у широком луку заобилазе Качарево и наше приоритетне комуналне потребе, ми подигосмо улог (не сви, нажалост, неколико десетина нас) и затражисмо да Качарево добије статус општине, па ћемо сами да се позабавимо сопственим мукама.

То никако, са презиром дочекује Град овај предлог. 

Ми опет кажемо – Ако не може у овој фази комуналне свести Града и Качарева (а ниска је и код једних и других) да се Качарево статусно подигне на ниво општине, затражисмо више пара за капиталне инвестиције, плански развој  и пројекте у Качареву са све одлукама Градске скупштине и осталих градских институција. Ако не можемо ми, нека то ураде они из Града. Коначно, у садашњој расподели послова, Град и јесте одговоран за  комунални развој нашег места, јер и ми смо сада део Града.

Уосталом у градском буџету, који ће ове године премашити суму од 100 милиона евра, су и наше паре. У односу на оно што у буџет уложимо ми добијама скоро десет пута мање пара него што би требало.

Међутим, када само поменеш буџетске паре за наше комуналне потребе, градска мрска воља се претвара у бес иза којег се може очекивати само освета „ градске империје незахвалном сељачком плебсу“.

Мало комотније размишљам и домислио сам овако. Град који статусно нема општине у свом саставу и не може бити другачији од Панчева какво је сада. Градови без општина су осуђени на комунални егоизам, а Панчево је баш такав град. У потпуности му одговара стање какво је сада. Ништа не треба мењати. Ако нешто тражи и ма колико да су захтеви оправдани, нарушава градску идилу, а то је озбиљан прекршај, јерес.

Град, треба и то казати, по садашњим позитивним прописима и нема никакву чврсту обавезу да буде добре воље према нама. Може мрзовољно да нас гледа колико хоће. Садашњи закони, који су стари неколико деценија и који су са последњим нормативним променама од месних заједница створили несложна певачка друштва без икакве економске моћи и елементарног слуха и смисла за комунални развој, за Град су легалан изговор да у Качареву и не мора и не треба да било шта комунално инвестира. У свакодневном животу за овакав однос градске власти према Качареву, дајемо им за право и ми Качаревци, својом неслогом и ћутањем.