Skip to content
ПЕНЗИОНЕРСКА ДОПИСНИЦА
  • ПОЧЕТНА
  • О МЕНИ

ДОНИРАНО СЕМЕ МРЖЊЕ

4 октобра, 2026 admin

Да ли је грешка у садашњем предизборном времену тражити: аргументе, уместо лажи и неистина, тежити рационалном, а не ирационалном, добром, не лошем, веровати својим очима, а не лажним сликама, бити добронамеран, а не злурад, толерантан, а не искључив, правдољубив, а не сведочити лажно, волети, а не мрзети…? Да ли се може мирно и достојно живети сваки дан,  а не само пред изборе, ако не  разлучимо добро и зло и ако не победимо мржњу.

Већ више година уназад, а посебно у последња два лета, разобручена мржња шета у јавној сфери Србије. Реална подлога за оволику мржњу не може се наћи ни у дијаметрално супротним политикама ни идеологијама. У Србији сада и нема таквих политика и идеологија, а ако их и има разлике су минорне.  

За скоро четири деценије срицања демократије у Србији, требало би бар да смо свикли на различита опредељења и мишљења. Међутим, толеранције нема. Уместо тога, уследили су изливи мржње. Шта се крије иза те мржње? Да ли се иза мржње и апсолутне комуникационе искључивости, што је кључно обележје најпре студената у блокади, а сада и Студентске листе, крије некаква нова идеологија? Некакви интереси сигурно јесу.

Од првих студентских протеста када је Александар Вучић, легални и легитимни Председник Србије, за блокадере и опозиционе странке, постао „ненадлежна институција“ и када је престао сваки дијалог и комуникација са јавном влашћу, посејано је, ново, много јаче, семе мржње. Ово је неко ново, хибридно семе мржње и није домаћег порекла, већ је у облику специјалних донација, преко невладиних организација и брижних амбасада у Београду, стигло у Србију, сва је прилика, из жељене нам  Европске уније. То семе зла је пажљиво одабрано, посађено на ђубревито тло једног дела српског друштва и почело је да се шири кроз правно-политичку надградњу државе. Универзитети  Србије су били прва места клијања, а део студената, које су поједини професори инструисали, били су искоришћени за примену свих сервисних, техничких и (агро)политичких мера како би се семе мржње раширило. Семе се није примило у народу и међу јасно опредељеној националној и слободномислећој интелигенцији. Али, мржња је ту у  јавној медиској сфери, а најекстремнији протагонисти, који се више не маскирају, су већ познати политичари и јавне личности некадашњег ДОС-овог режима. Они махом и чине студентску листу, а предводи их, први на листи, доктор медицине и професор Илија Срдановић, коме из досадашњих медијских наступа, највише приличе Његошеви стихови – „нема посла у плаха владара“.  Најекстремнији међу њима позивају на насиље, хаос у изборној и постизборној ноћи, а ако се узмогне и на грађански рат.

Да, то јесте обојена револуција. Срце те револуције је баш мржња, она је и мотор те револуције. Ко то не види слеп је код очију.

О каквом хибридном семену  је реч !?

Ко се маши овог семена и велебиља које изникне из њега, мора да мрзи све што је у последњих  14 година урађено у Србији. То ништа не ваља и на сваком јавном месту, од великих и малих телевизија до друштвених мрежа, све то мораш опљувати. Сви налози ЕУ се морају без укључивања мозга поштовати, што значи Устав Србије се мора погазити и прихватити незавност такозваног Косова. Ваљало би заратити и са Русијом, али у првој фази, биће довољно ако им заведемо и санкције. Ово су кључне ствари које представници Студентске листе морају да рецитују као оченаш. Наравно, није искључено, како се буде ближио изборни дан, ове налоге, по инструкцијама из Европске уније, „млађани“ са Студентске листе ће покушавати да закукуље и замуљаве. Избори су, време је да се лаже и обећава немогуће.

Велике жртве ове, већ добрано разобличене обојене револуције, су студенти и ђаци, који су део свог образовања и сазревања улудо потрошили. Уствари искоришћени су од својих професора на најгори могући начин. Одабрани су као млади, морално неукаљани, амбициозни и борбени, да буду неупитне иконе чистоте и памети, која ће донети општу срећу Србији. Сетимо се похвала и епитета којима се желео направити студентски култ, „златно теле“ наше академске заједнице, јер студетима се клицало као – „ небрушеним и брушеним дијамантима наше садшњости и будућности“. Како време одмиче, све ово је патетично, али исто толико неискрено као и Титова реченица 1968. године – Студенти су у праву.

Студенти на овај начин не побеђују. Напротив, губе. Студенти су „пролазни облик живота“, који ће се после теоријског сазнајног процеса, најпре суочити са сазревањем, доказивањем у пракси и тада се најбољи део њих, квалификује за „јашеће гарнитуре“ у разним друштвеним областима, па и за руковођењем државом.

После свега, пред изборима смо који  су под дебелим хладом ледене мржње, која је предворје сукоба, хаоса, можда и грађанског рата. Многи ће нашу стварност релативизовати и у ове црне слутње неће повероваати, али ће категорички тражити исходиште сукоба у другима. На њих ће упирати прстом, а сваку и најмању одговорнст скидати са себе и сопствених поступака. За све су други криви. Живот у инверзији у Србији траје већ превише дуго. Мржња никоме не доноси добро. Осим непријатељима народа и државе.

А желите ли да сазнате где још станује мржња? Не лутајте! Најпре завирите у сопствено срце, ослободите душу и ум, па тек онда зашиљите писаљке и правац на друштвене мреже.

Posted in ПОЧЕТНА comment on ДОНИРАНО СЕМЕ МРЖЊЕ

ЗАПУШИ НОС, ИЛИ УКЉУЧИ МОЗАК

26 септембра, 2026 admin

Само наизглед смо пред судбоносним и компликованим изборима 25. октобра. Реч судбоносно се данас олако троши, нарочито у политици, а компликовано је обично једноставно.

Избори нам доносе већ познату дилему –  Хоћеш ли укључити мозак и глас дати листи која реално сагледава стварност и свет око себе и има моћ да највећим делом и реализује оно што предлаже и обећава, или ћеш запушеног носа, поверење поклонити некоме ко не живи у стварном свету, а обећава куле и градове без покрића.

Сећам се избора уочи октобарског преврата 2000-те када су се, све идеолошки и политички неспојиве политичке партије, сјатиле у Демократску опозицију Србије (ДОС). Основни циљ ове широке коалиције био је рушење ондашњег режима и Слободана  Милошевића, који  је тај режим персонификовао.

Ненад Чанак, најгрлатији војвођански сепаратиста и онда и сада, добро је разумео ондашњу скупину ове „паклене политичке неслоге“ коју је у себи носио ДОС, али је и са својом странчицом ушао у овај „клуб“. У свом маниру, позивао је и мотивисао гласаче речима – „Запушите нос и  гласајте за ДОС“.

Како-тако, „сложна политичка паклена неслога“ тада је победила и формирала прву демократску власт у новом српском вишестраначју, како су сами себе уздизали.

Тих 12 година управљања Србијом, памтиће се као време великих изневерених очекивања. На крају своје владавине са бескрајним низом промашаја у скоро свим друштвеним сферама, али  и великим личним богаћењем,  државу су довели до банкрота. На изборима 2012. године су изгубили и од тада, јавном влашћу управља Српска напредна странка, са коалиционим партнерима.

Нешто слично овом опозиционом сценарију од пре 26 година, догађа се и сада. Међутим, постоји и једна битна разлика. Онда су се здружиле све политичке партије, неке својевољно, неке из нужде јер су биле нејаке, а неке и по налозима са стране.  Финансијски су били одлично покривени  парама из западне Европе. Јесте то била коалиција „рогова у врећи“, али сви различити политички и идеолошки концепти тих странака, сложно су стремили ка истом циљу – рушењу Слободана Милошевића. Успело им је.

Сада је у игри блокадерски студентски покрет који се већ две године намеће као кохезиона снага, која покушава да све противнике актуелног режима, привуче себи. Најпре су били против било какве политике и избора. Како је време одмицало, од пролећа прошле године, схвативши да актуелну власт не могу срушити на улици револуционарним насиљем и разним облицима терора над грађанима, захтев за изборима су подигли на прво место. Од почетка су хтели да створе јединствен блок против актуелног режима, тако што ће поред подршке дала грађана, апсорбовати и све политичке странке опозиције. Неке странке опозиције су се добровољно или под принудом самоугасиле и приклониле студентској листи, али има их које нису, већ самостално, или у коалицији са другим партијама, учествују у трци за власт. Не би требало занемарити и велико финансијско инвестирање цивилног невладиног сектора у Србији, као и политичку и медијску помоћ студентској листи.

У току је предаја изборних листи учесника на изборима. На половини законског рока за ову фазу предизборних радњи, пријављено је 11, политичких партија, коалиција и удружења грађана. Сасвим сигурно биће их још више. Дакле, јединственог фронта против актуелне власти сада нема иако је и овог пута, та политичка идеја, дебело подмазивана новцем из Европске уније.

Ово је велика политичка мањкавост студентске листе, јер сада ће у току изборне кампање ући у „ватрени клинч“ са главним конкурентом (СНС), али и са странкама опозициje које нису хтеле на студентску листу.

Лошег пртљага студентска листа има још доста. На пример, тешко је просечном српском гласачу објаснити, да са својим именом улазиш у политичку изборну утакмицу, а на сопствену листу стављаш кандидате за народне посланике, који су за време ДОС-ове владавине после октобарског пуча 2000-те године, Србију уназадили.

Обећавали су младост и нову енергију, а на листи су сада времешни представници (мало)грађанске анационалне провенијенције. Можда су на све ово приморани и да неко други, неки анонимни главни луткар, управља концима њихове изборне политичке стратегије и тактике.

Мањи број студената и њихови профанисани професори су ту, да само опосле оно што се мора, оно зашто ти здрав резон и није потребан. Тек ово није добра порука гласачима у Србији, јер  су се, радећи за другог, унизили и спустили на ниво „корисног идиота“. Мало је грађана ове земље који ово могу да оправдају.

Много тога, у и око Студентске листе је закулисно, недоречено, мутно, не слути на добро. Много  је болесне мржње која досеже до патолошког нивоа. Народски речено, смрди, а све то заједно води палац и кажипрст ка носу.

Само мржња која је у сфери патологије и које је превазишла сваки вид и оправдане и неоправдане критике актуелне јавне власти, даће глас провереним губитницима који су на њиховој, као бојаги студентској листи.

Овде, здраве памети нема.  Овде се нема шта укључити, мозак најмање.

Posted in ПОЧЕТНА comment on ЗАПУШИ НОС, ИЛИ УКЉУЧИ МОЗАК

ОДЛУЧИТЕ САМИ

23 августа, 2026 admin

Ако следимо логику, да сваки народ или држава, има јавну власт какву заслужује, онда су сви досадашњи избори, слика и прилика онога што ми заслужујемо. Следи питање, да ли су сви наши избори били слободни, да ли смо имали могућност да бирамо, какви су били предизборни притисци, изборно представљање, да ли су програми свих учесника избора на гласачким листићима веродостојно представљени бирачима, да ли је било страних утицаја, притисака, плаћања, подмићивања…

Никада нас више није излазило на изборе него за време соц-комунизма. Гласали смо скоро сви, али нисмо  могли да бирамо. Оскудна понуда на листићу. Партија тако одредила. Главно мерило успешности тадашњих избора у „једностраначкој демократији“ била је излазност. За јавну власт, која се тада такорећи није мењала, то је била главна потврда снаге државе и лојалности народа према њој. Победник на изборима, наравно, био је познат и пре гласања.

Тада нисмо могли слободно да бирамо, јер смо били сапети и заслепљени теретом  идеолошких лажи које смо на добровољно-принудној бази прихватили сами.

Како данас стојимо са слободом избора? Нема више идеолошких стега и терета као некад. Има ли сада, после скоро 4 деценије разних препрека да слободно бирамо? Можемо ли ми од изборног дана да направимо празник демократије, што је још увек у Србији недосањани сан?

Део одговора сигурно се налази у растакању заједничке СФРЈ државе, која се распадала у крви грађанског рата, сецесијама, национализмима, економским сиромашењем, унатрашњим свађама, санкцијама, невиђеним спољним притисцима западноевропских земаља и Америке, да би се та фаза крваве кризе, завршила бомбардовањем Србије. Дисциплиновање Србије траје и даље.

Управо ове земље одлучиле су, да је за све оно што се збивало у бившој СФРЈ, главни кривац,  искључиво Србија и српски народ. И данас је тако. Садашња држава Србија им није по вољи, јер не показује ропску покорност пред Европском унијом, пре свега Немачкој и Великој Британији. Такву позицију сервилности, остале новонастале  државе  бивше јединствене земље, без и најмањег приговора, прихватају.  Већ више од два века постоји јасан историјски континуитет политике у Немачкој и Енглеској,  да српски народ нема право на потпуну слободу и пун суверенитет. Србија то не прихвата. То је корен свих историјских, садашњих, а вероватно и будућих несугласица нас и њих.

Вишестраначки избори у Србији су од првог дана, одраз баш овакве политичке стварности. Прсти западних земаља, неизоставна су мирођија у свим изборним фазама. Увек су штрчали и претили.  На свим изборима у последњих 36 година стране земље су имале своје фаворите и увек су их одлично плаћали. Постоје три категорије изборних колаборациониста. Све три групације рушилаца државе повезује апсолутна негација свега што је урадила и ради актуелна власт.

Први  који служе туђину, то чине зато што имају иста уверења као странци и сматрају и агитују да је то прави пут за Србију. Једноставно, уверења им се поклапају са оним што странци траже. Зато су органски против сваке суверенистичке власти са жељом да сруше Државу и да је уобличе по узору западним хтењима. Углавном су то интелектуалци  „друге Србије“, уствари,   српски речено, родомрсци.

Другу, много већу групу изборних колаборациониста чине они који то раде искључиво из користољубља. Да  су појединачни и групни интереси основни мотив за рушење актуелне јавне власти, а потом и државе, говори сума од преко 1,2 милијарде евра колико је ушло у овдашњи невладин сектор за ове намене. Хиљаде је начина како се за евро губи образ и пређе на непријатељску страну.

Постоји и трећа група бирача и то је ново појачање које би  требало да „обогати слободу предстојећих избора“. Њу су за иностране и домаће паре изродили: део професора на српским универзитетима који су испред себе истурили своју пешадију, а то је мањи део студената, затим делови судске и тужилачке власти, а ту су успаљени и фрустрирани грађани који се могу пратити на друштвеним мрежама, а које посебно протежирају  „независни српски медији“ са централом у Луксембургу. Реч је о, по свему судећи, људима који су у заблуди, највероватније због незнања и необразовања. Потпуно су побркали лончиће, реалност не виде и живе у неком свом свету виртуелне стварности. Њихови предлози решења за све што их окружује у реалном свету, узводно су од памети Додуше, како живе, ни на небу ни на земљи, финансијски нису захтевни и чист су ћар за финансијере из иностранства. Међутим, њихови ментори, овим чудним „облицима живота“ који су у последње време све мање видљиви на улицама и даље им чешу лудило, хвале их, називајући  их „новим лицем Србије“, све то наплаћују и пуне сопствене кесе. Иначе, у ери савремених комуникација, ове категорије обично млађих људи, мада има и оцвалих међу њима, називају –делулу. Ето стигосмо и до „делулу бирача“, љутих противника свега реалног па и актуелне власти.  

Парламентарни избори ће за два месеца. Ови избори неће се давити у идеологији како је било после Другог светског рата и у првим годинама вишестраначја. Сасвим је јасно шта је на изборном „јеловнику“. Конкретна и судбоносна питања за Србију и сваког појединачно. Хоћемо ли суверену Србију, како је у Уставу записано, или ћемо подлећи уценама и притисцима.

Да ли је потребна велика храброст да се направи прави избор на гласачком листићу?

Не! Само грађанска одговорност.  Одлучите сами.

Posted in ПОЧЕТНА comment on ОДЛУЧИТЕ САМИ

Кретање чланака

Старији чланци
Новији чланци

Архиве

  • новембар 2026
  • октобар 2026
  • септембар 2026
  • август 2026
  • јул 2026
  • децембар 2025
  • новембар 2025
  • мај 2025
  • април 2025
  • фебруар 2025
  • децембар 2024
  • октобар 2024
  • септембар 2024
  • август 2024
  • јун 2024
  • март 2024
  • фебруар 2024
  • децембар 2023
  • новембар 2023
  • октобар 2023
  • јун 2023
  • мај 2023
  • март 2023
  • фебруар 2023
  • јануар 2023
  • децембар 2022
  • октобар 2022
  • јун 2022
  • март 2022
  • фебруар 2022
  • јануар 2022
  • децембар 2021
  • новембар 2021
  • октобар 2021
  • август 2021
  • јул 2021
  • јун 2021
  • мај 2021
  • април 2021
  • март 2021
  • фебруар 2021
  • јануар 2021
  • децембар 2020
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020

Скорашњи коментари

  • ivmyahodakeas на ПРАЗНИЧНО РАСПУШТАЊЕ
  • eralegixa на ПРАЗНИЧНО РАСПУШТАЊЕ
  • ugumobusa на ПОСЛЕДЊИ РОПАЦ
  • ozitaciwur на ЕЦИ ПЕЦИ ПЕЦ, КО ЈЕ ПРЕДСЕДНИК
  • ukokquz на ЕЦИ ПЕЦИ ПЕЦ, КО ЈЕ ПРЕДСЕДНИК

© 2026 ПЕНЗИОНЕРСКА ДОПИСНИЦА

Proudly powered by WordPress | Theme: x-blog by wpthemespace.com