(Хоће ли бити револуција, или еволуција)
На парламентарним изборима студентска листа је убедљиво победила. Исход избора је да је на политичкој сцени Србије остала само једна политичка партија – Српска напредна странка. Ту је победничка Студентска листа, која није партија, а не зна се ни шта је, а у Скупштини ће бити још четири политичке групације националних мањина. Остале, дојучерашње политичке странке позиције и опозиције, избрисане су из парламентарног регистра до неког новог “изборног извлачења“.
Како је и обећао, први је студентима честитке упутио Александар Вучић, који се са својом странком сели у опозиционе клупе Народне скупштине. То је био господствен гест и требало би да допринесе ублажавању дубоке политичке подељености, „располућене“ Србије. Да ли ће тако и бити, видећемо. Сумња ми је већа од наде, парафразирао бих речи Добрица Ћосић.
Одмах после избора, уследиле су жеље, честитке и поздрави. Велики светски играчи: Америка, Русија, Кина, Европска унија…, то су учиниле са одмереном дозом дипломатске учтивости и жељом да Србија са тим државама, настави пут сарадње и развоја и убудуће.
Много директније и са лако читљивим дипломатским речником стигле су: жеље, честитке и поздрави, од првих комшија, који су кроз јавну подршку студентима уназад две године, а посебно у предизборним активностима, имали и удела у њиховој победи. Сви су задовољни, јер Србија је сада, напречац постала демократска земља, ето, и њиховим заслугама. Међутим, већ се износе и спискови жеља, шта би сада нова власт требало да учини за њих, да им узврати на њихово „доброчинство“, како би се „искрено и трајно“, наново заволели. Ето нам новог бртства и јединства.
Први су дани нове власти. Тек треба да се конституише, а за то треба испоштовати прописану демократску процедуру. Међутим, судећи по првим акцијама разних неформалних студентских група, које кидишу на руководства јавних предузећа, информативне куће које им нису по вољи, укључујући и РТС, где се императивно траже оставке, сва је прилика да им се много жури и да им је демократска процедура и поштовање институције у другом плану.
Трећег дана по одржаним изборима, умножио се број ових комитских упада. Ово прилично сведочи, да међу победницима постоји страх од сопствене победе на изборима. То није немогуће, јер и појединачно посматрано, али и у масовној психологији, страх од победе није непознат, посебно ако не знаш шта ћеш са том победом. Оно што је као програм Студентске листе понуђено у току предизборне кампање, заиста није чврст план, чијом реализацијом би се на демократски начин стигло до циља. Ова системско идеолошка грешка, непознатог, а потом и шмрљавог плана, прати студенте блокадере од њихових првих излазака на улицу пре скоро две године.
Наиме, један од најупадљивијих транспарената и парола у том периоду, али и током вишемесечних протеста, гласила је – РЕВОЛУЦИЈА ПА ЕВОЛУЦИЈА. Поред овог текста био је отисак крваве шаке.
Уколико наредних дана и ноћи учестају ови комитски напади на разне институције, јасно је да ћемо бити сведоци, или у горем случају жртве револуционарног терора, који је узрокован страхом победника који не зна шта ће и како ће и не мари за демократски пут примо-предаје власти. Хоће све, брзо и одједном. Ово је пут који не познаје и не признаје еволуцију. У страху су велике очи, бира се револуција, рат брата против брата. Бира се пут крви.
То Србији није потребно, али некоме ко управља уплашеним победником недавних избора, јесте!