Имамо и ми еколошку причу, али за њу нико не мари!

Ови „зелено леви“, што домаћи, што невладини и инострани фактори, преко друштвених мрежа и телевизија, непрестано зову да се придружимо против рударења литијума у околини Лознице. Осим неколицине еколошки „напаљених“,  нисам приметио да Качаревци љубе и позитивно реагују на ове позиве. Углавном не диване о овој теми. Ћуте.

Када неко не одговара на овакве и сличне еколошке позиве и прозивке, обично се коментарише да ти људи још немају развијену свест о потреби очувања здраве животне средине.

О нивоу свести не могу да судим. Немам вагу за мерење свести и подсвести, али поуздано могу да кажем да се Качаревци у читавој овој еколошкој причи, која се са различитим политичким талогом издиже на национални ниво, понашају сасвим очекивано. Свикли смо на различите свакодневне комуналне невоље у месту живљења, па на збивања  око јадарита и литијума, гледамо као на „еколошки смрдљив сир“. Нама овде нису потребна експертска, независна и научна објашњења да уклавиримо о чему се ради. Јер, сва еколошка свест Качареваца, ма колика да је, обитава у сфери све несношљивије комуналне, или еколошке реалности. Имамо и ми своје еко-адуте, али за то нико не мари.

Ми већ деценијама газимо по говнима. Нема канализације. Умрежени смо септичким јамама десет пута боље него интернетом. Тражили, хтели као грађани да финансијски учествујемо, започели инвестицију, не ваља пројект, обуставили, затрпали до тада уложене паре и ником ништа… Тражимо и сада. Град Панчево, обећава и лаже. Крајњи резултат – еколошки смо затровали земљиште по коме ходамо и загадили подземне токове воде.

Нешто више од три деценије пунимо нелегалну депонију комуналним и сваким другим смећем, обогаћујући је стрвинама четвороножних животиња и угинулом пернатом живином. Тражили и тражимо да се обезбеди еколошко изношење и збрињавање отпада. Град Панчево, опет, обећава и лаже. Резултат – додатно смо затровали тло, али и ваздух, јер дивље депоније, осим смрада, имају чудне особине да се пале и самозапаљују.

Уназад годину-две, са Алмексове фарме свиња имамо  још један „органски смрдљиви аромат“ на бази амонијака. Овај објекат у који се може сместити око 10 хиљада товљеника практично је саставни део насеља. Повремено смрди за десетку у читавом месту. Како је суграђанима уз саму фарму то само они знају. Углавном, прозори им никад нису отворени. Грађани протествовали, захтевали хитно решење, а потом и забрану рада и затварање фарме, али „амонијачни  аромати“ су и даље у ваздуху.

Богу да захвалимо што немамо реку, јер и од ње би, захваљујући „брижном“ Граду, направили каљугу.

Све се некако уротило против Качареваца.

Крајње незванично, а само тако се и информишемо, чух да ће „канализација кренути“ 2027. године, а и депонијом смећа, Град ће се баш тада, озбиљније позабавити.

Опет ће о нашим комуналним невољама одлучивати пред изборе! Не ваља нам работа! Лош тајминг. Лако и много се обећа, а од посла ништа.

О свињама са фарме, за сада, ништа конкретно.

Нешто мислим да не треба протествовати ни против „фарме-аромата“. Јер, почеће да нас убеђују како је све то за наше добро. Јер како да се бунимо против свиња, а овамо имамо Сланинијаду, престижну туристичку манифестацију у славу њеног величанства свиње.

Стварно, не би ваљало да се дичимо туризмом, а без сопствених свиња. Лоше то некако звучи. Ништа без домаћих свиња.

Хоће ли бити више инвестиција по нашим сокацима после недавно одржаних избора, или ће се локални гласови и комуналне потребе, по ко зна који пут, угушити вишим државним разлозима?

На недавно завршеним изборима, локал је помогао националној власти. Исказао је апсолутну подршку и локални интереси су, без остатка, стали под окриље централне власти. Све политичке партије које творе власт на нивоу државе, уз неке пребеге из  опозиције и још неке, на брзину склепане странке и удружења, у наредне четири године дуваће у исту тикву у локалу.

Хоће ли се за ову велику локалну подршку,  национална, покрајинска, и градска  власт, одужити, нама доле? Хоће ли бити више инвестиција по нашим сокацима, или ће се локални гласови и комуналне потребе, по ко зна који пут, угушити вишим државним разлозима?

У свакодневном животу, биће као и до сада. Недавни избори на локалу  донели су нам још четири године, „статус квоа“. Пред изборе смо се наслушали  многих фаличних обећања. Све то сада тоне у заборав, а у фокусу су капиталне инвестиције од националног значаја. Њихов значај и шири интереси засењују све и неутралишу све насушне комуналне потребе, тамо неких локалаца који бунцају о канализацији, дивљим депонијама, лошем здравству и којечему другом из ружне комуналне свакодневице.

О овим темама, неће се много причати ни у панчевачком парламенту ни у извршној власти. Нема ни ко. Од некадашња четири одборника из Качарева у Скупштини града, сва је прилика, да ће књига сада пасти само на једног.

Дакле, окренемо ли се према представницима Града и нашим суграђанима који ће тамо с времена на време ходити и представљати наше интересе, очекују нас лажна обећања филована са похвалама како је у Качареву  све лепо, како из дана у дан све више напредујемо. Ту ће се наћи и гомила качаревачких „корисних идиота“, који ће зарад свог личног интерешчића, ићи низ длаку очајној комуналној политици Панчева према Качареву. Исход је познат – ништа од великих комуналних инвестиција! Већ три деценије све исто! Назадујемо и даље!

У Удружења грађана – Качарево општина, нисмо успели да  са нашим идејама и програмом досегнемо до самосталне изборне листе на недавним локалним изборима. Истина, нуђено нам је да будемо део неких политичких партија и Удружења грађана. Били смо у дилеми, али понуду нисмо прихватили, јер смо проценли да би у садашњој изборној утакмици изгубили суштину наших захтева. Национално је поразило све локално. Све оно зашто се као Удружење грађана залажемо, „утопило“ би се у лошу градску комуналну политку према Качареву, која ће се, сасвим извесно, наставити. Да смо то учинили и приклонили се уз једне или друге, били би саучесници даљег пропадања нашег места.

Сигурни смо да је наш програм са краткорачним и дугорочним задацима добар. Усмерен је ка приоритетним комуналним потребма и за Качарево је то најбољи начин да кренемо стазом сталног комуналног развоја. Да поновимо по ко зна који пут, да се до овог циља може стићи само уз много веће инвестирање новца из градског буџета. Никада не треба да заборавимо да тамо леже и наше, качаревачке паре, које сада неко други користи за своје потребе.

Опет потпуно смо свесни, да су: идеје, пројекти, програми, ма колико били добри, далеко од успеха, ако не обезбеде подршку већине  наших суграђана. Објективно, ми ту подршку сада нисмо имали. Срећом, избори у Србији су честа појава!

Ко је за очување затеченог комуналног стања Качарева, ко би да се сложно суочимо са узроцима и приоритетним комуналним невољама, ко би да нагомилане проблеме појединачно решавамо, какава је улога месног Јавно комуналног предузећа, ко су још заинтересоване стране, а ко „корисни идиоти“ који потпомажу комунални Status quo Качарева и очување личних и групних интереса.

Ово су главне понуде на столу комуналног јеловника Качарева пред предстојеће локалне изборе. Можда ће до избора „комунални астал“ бити богатији, али за сада, реч–две о понуђеном менију.

1.КОМУНАЛНИ ТЕСНАЦ

Судећи по до сада учињеном, а нарочито неучињеном на комуналном плану, несумњиво су „заслужни“ Град Панчево са припадајућим персоналом у Месној зједници. По том шта су урадили и шта желе да раде они су за наставак по старом, или за Status quo у Качареву. То се може поуздано закључити, на основу мале расположиве суме буџетских пара за ову годину која ће се утрошити у нашем месту, али и кроз оно зашто ће се новци трошити током 2024. године. Све је као и ранијих година. Качарево ни приближно не добија из буџета Града новца колико објективно заслужује. Никакавог комуналног заокрета у правцу почетка реализације капиталних комуналних инвестиција неће бити. Неће, јер сваки  озбиљнији заокрет у правцу приоритетних потреба Качарева, захтевао би веће трошење буџетских пара. Град то не прихвата, а само упирање прста на више пара за потребе Качарева, неопростива је дрскост која се без објашњења одбацује. Дакле, Качарево ће и у наредним годинама бити у „комуналном теснацу“ у коме ће се само успешно фингирати, „важни и велики“ комунални послови, као на пример, асфалтирање већ асфалтираних улица. У исто време правдаће се изостанак чак и мањих планских инвестиција у постојеће објекте који пропадају, али ће се, као и до сада, буџетска средства пре трошити за друге, споредне послове, него за приоритетне потребе.

2.О УЗРОЦИМА ЈЕ РЕЧ

Удружење грађана – Качарево општина, већ више година заговара битно другачији пристип решавању, пре свега, приоритетних комуналних послова (наставак, или почетак израдње мреже фекалне канализације, измештање, или бар уређење депоније смећа, сређивање запуштене атмосферске канализације, уређење гробља, …). Удружење грађана-Качарево општина, упућује на главни узрок свих наших проблема који се налази у лошој комунанлној политици Панчева према нашем месту. Овај концепт захтева и неупоредиво веће инвестирање за потребе Качарева из буџета Града, а неопходан услов је и максимална свест и слога међу грађанима да се овакав приступ комуналној проблематици подржи и у органима Месне заједнице и свим градским институцијама где ће одлучивати и изабрани представници Качарева. Уколико би на локалне изборе изашли са оваквом комуналном политиком, заокрет би био могућ. Нажалост, још смо далего од више новца из Града, вишег нивоа свести и јединства, око комуналних узрока и приоритета. Наравно, статусна промена и добијање општинског статуса је дугорочнији циљ и он ће се, сасвим сигурно, остварити кроз измене Закона о локалној самоуправи и територијалној организацији. Међутим, оно што се већ сада може чинити, јесте доследан и упоран  захтев према Граду да се више новца издвоји и плански инвестира за комуналне потребе Качарева које ће ићи у сусрет, приоритетним капиталним инвестицијама. То се не ради, јер Град  шири демагошку причу о успешној комуналној политици према селима. Oвакву политику подржава и актуелни персонал у Месној заједници.

3.БАВЉЕЊЕ ПОСЛЕДИЦАМА

Последњих месеци у комуналној сфери Качарева појавило се и неформално удружење „Заједно село“. Нема сумње то је унело додатну живост и енергију и наду да се комунални парлог Качарева може протрести. Они су од почетка присутни на друштвеним мрежама и релативно добро користе овај вид комуникације. Опредељени су да проблеме решавају један по један, не инсистирају на новцу као пресудном услову за бољу комуналну стварност и будућност Качарева и рекло би се да су више окренути залагању за поштовање позитивних нормативних решења у комуналној области која се не поштују. У пар наврата, лицем у лице, испословали су и обећања од градских челника да ће се  нешто учинити по питању овдашње депоније смећа и још неких комуналних послова. „Заједно село“, дозирано критикује носиоце комуналних послова у Граду и селу, али имају и отворене канале комуникације са њима. Рекло би се да постоји и сагласност међу њима око начина решавања комуналних проблема. Како Град не планира и не даје паре за решавање капиталних инвестиција у Качареву, а ту су прави узроци и исходиште свих комуналних невоља, онда је остало да се здружено баве само оним што је могуће, а то су последице очајне комуналне политике Панчева према Качареву. Нажалост и то што је могуће, што се из Града обећа, искуство нам говори, најчешће не постаје стварно.

4.ЛОКАЛНА ПОЛИТИКА – НЕЖЕЉЕНА ПРИЧА

За сада је отворено питање да ли ће се у наредна два-три месеца појавити још неки политички предлог у вези комуналне стварности и будућности Качарева. Да ли ће Социјалистичка партија Србије успети да самостално нешто каже и учини по овом питању, или ће се приклонити Српској напредној странци, која – неће ни више, ни брже, ни боље, када је Качарево у питању, остаје да се види. На „округлом столу“, које је организовало Удружење  грађана – Качарево општина, представници СПС-а, имали су велико разумевање за комунални концепт који смо тада изнели. Из опозиционог српског политичког блока, на задату комуналну тему Качарева, за сада се још нико други није јавио. Ваљда због велике окренутости ка великим националним темама, успесима и мега-пројектима, локалне комуналне невоље, попут ове качаревачке, су нежељена прича.

5.БЕЗ УТИЦАЈА И МОЋИ

Овдашње Јавно комунално предузеће, осим рутинских послова које обавља већ деценијама, не поседује такорећи  никакав утицај на комуналну сутрашњицу Качарева. То је и разумљиво, јер ово предузеће финансијски тавори и налази се под потпуном контролом градских институција.

6.ОД ЛИЧНОГ ДО ЗАЈЕДНИЧКОГ

Највећи интерес за ефикасније и квалитетније решавање комуналних проблема, наравно, имају грађани Качарева. У личним контактима са многима, они то и потврђују. То је, уз понеке сумње, потврђено и на скуповима које смо као Удружење грађана, организовали. Но, вербална подршка за заокрет у комуналној политици Качарева, није довољна. Лако ћемо се сложити да је главни узрок наших невоља недовољно и погрешно инвестирање из Града. Међутим, потребно је много више од тога. Старинским речником казано, потребно нам је „акционо јединство“ да се ружна стварност мења и да овим, променама дамо сопствени лични допринос заједничком циљу. Лични интерес, незадовољство, вербално искаљивање беса због прилика у којима живимо у садашњим околностима треба да буду само подстрек да артикулишемо заједничке циљеве и интересе. Нажалост, далеко смо од оваквог јединства, које подразумева и знатно већи степен одговорности, грађанске куражи и свести за комуналне промене које су нам потребне.

7.КОРИСНИ ИДИОТИ

Препознатљив тон комуналном животу Качарева, дају и појединци, групе, формалне и неформалне дружине, које, ради сопствених интереса, стечених позиција, новчаних дотација и апанажа из градских и неких државних фондова, не желе никакве промене. Они се по правилу, шуњају испод „комуналног стола“, а садашње стање им одговара. Ређе јавно, а чешће у потаји, приклањају се онима који су за очување садашњег стања, чиме се сврставају у категорију „корисних идиота“, јер за малу личну корист чине велику заједничку штету. Овакви „помагачи“ нису од јуче. Увек их је било у Качареву, али чини се да их је сада много више него претходних деценија. Омасовљење ове дружине, додатно нас приближава комуналном дну.