Да није трагично, било би комично! Многи и овде и у иностранству, постављају питање, да ли ће се студенти, сада, после убедљиве победе на парламентарним изборима, и признањем те победе од пораженог СНС-а, на најбољи начин снаћи у вођењу државе, која је после неколико тешких деценија кренула стазом опоравка.
Да ли ми то сами себе, или нас неко заварава, када поставља такво питање?
Најпре, студенти нису ни победили. Ено их у аулама, амфитеатрима, семинарима, вежбама, лабораторијама, бар њих 99 посто. Остали су само пленуми, још су анонимни, али ту су негде. С времена на време, помене им се име. Додуше и за зборове се ту и тамо понекад чује.
Од првог дана, текстовима о овој теми у дописницама које пишем у мом блогу (www.penzionerskadopisnica.rs) говорим да студенти, њих врло мало, несвесно, или свесно, раде за другог. Да, корисни су идиоти. Позајмили су своје име и тренутно занимање, да се Власи не досете.
После изборне победе, почели су ту и тамо да се стидљиво појављују и, као нешто важно саопштавају. Својом вежбаном озбиљношћу, чврстином и жељом да буду старији, подсећају на холограм. Помале личе и на Хари Потера.
Њихова улога у овом филму, радног наслова, „Располућена Србија“, ближи се крају. Шта су урадили, урадили су. Остатке њихове улоге у постизборној стварности, преузели су неки, сасвим оцвали и исфрустрирани незадовољници, који „оперишу“ по: медијским кућама, средњим школама, локалним самоуправама, јавним предузећима… тражећи оставке од портира па навише, све булазнећи о легалности и легитимности. Већ виђено после петооктобарског пуча, 2000. године.
Студенти у, и око пленума, своју улогу „часно“ су завршили. Сада се на ову „част“ надовезују други са студентске листе. Много старији. Много лукавији. Студената на листи нема, па и да хоће, државу не могу водити. Дакле, бесмислено је питање с почетка текста.
Студентима се може и опростити, када грлом у јагоде, започну неки посао коме нису дорасли. У многим земљама забележене су студентске побуне. Од 1945. године да сада, код нас, је било неколико „индекс револуција“, а ова последња ће се памтити по највећој злоупотреби младих људи ради доласка на власт.
Памтиће се да се људи лукавством служе када немају довољно памети. Части и образа још мање.
Биће ово тешка борба против лукавога!