Добри познаваоци енглеског језика, кажу да најтачнији превод речи прокси (proxy), гласи – ПОСЛУШНИК.
Ако постоје појединци послушници у разним животним ситуацијама, ми их зовемо аминаши, ако постоје такви ратови, када сиротиња ратује за интересе богатих, сасвим сигурно постоје и послушничке власти, а богме и такве државе, које добровољно или на принудној бази, слушају неке друге, по правилу јаче државе.
Када све саберем и одузмем и шта нам се дешавало у последњих 14 година, а посебно ако у то убацим, последње две године, исход парламентарних избора од 25.октобра и убедљиву победу, још увек анонимних пленума који, као тобож`, управљају студентском листом са 140 посланика и када посматрам, шта сада легитимна, али још нелегална власт, већ чини после избора, све сам ближи уверењу да је Србија на последњим изборима добила прокси, послушничку, јавну власт.
То је половина пута, јер, јавна власт, или режим, како се у народу каже, ограничена је мандатом на четири године. Власт за 48 месеци штошта доброг може учинити за свој народ, који јој је дао поверење на изборима и тако нашу Србију учинити јачом, снажнијом, јединственијом и вољенијом. Прижељкујем да тако буде. Уосталом, почетни капитал у виду солидног државног буџета, оставила им је бивша власт.
Међутим, „заслугом“, те исте јавне власти, кола могу и у другом, супротном, правцу. Низ брдо. То се догоди када јавна власт, или победнички режим на изборима, целу државу са свим њеним моћима и потенцијалима, а Србија их има, поведе путем послушништва.
Све више сумњам да је тако, а надам се да није.
Временом ћемо открити ко је главни луткар експеримента са нашом тренутном неизвесном стварношћу.
Пут од послушничке јавне власти, режима, до, послушничке државе, је кратак. Све земље у нашем окружењу су пристале на ову транзицију. За последњих 26 година, не знам ни једну земљу у српском окружењу, без обзира да ли су, у, или ван Европске уније, од: Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Албаније, Македоније, Бугарске, Румуније и Мађарске, која су одбила диктат или послушање од ЕУ. Препоруке и директиве су убитачне алатке.
Пардон, Мађарска је покушала. Већ смо заборавили тамошње изборе, али тамо се још увек „ јуре револуционарне вештице“.
Потрајаће ово и код нас.
Јер, у великом сагласју су овдашњи пленуми и тамошње директиве.
