Зашто сам сумњичав и критичан према новом долазећем режиму? Зашто му не певам похвалне песме, сада, када то већина чини.
Ретки су изузеци и скептици. Међу њима сам. Признајем. Српски нетипично, јер променила се власт, време је за прелетање. Неки то чине и проналазе иновативна решења у прању сопствене биографије. Нисам у том „клубу“.
Потпуно разумем оне који славе. Позитивне победничке емоције резултат су оверене убедљиве победе на недавним изборима.
Доста сам већ писао о свему што се догађало у протеклом периоду. Не бих да се понављам. Пишем о овој теми скоро две године. Десетак потоњих „дописница“ на мом блогу, довољно говоре. У основи, сва та сумња око студената у блокади, њихових помагача из земље и иностранства и свега онога што је стало у две блокадерске године, по мом мишљењу, своди се на једну изреку познатог правника Валтазара Богишића – „Што се грбо роди, време не исправи“.
И поред убедљиве победе на изборима за поштовање, за мене је тај успех, (именован као студентски, па уступљен „провереним кадровима“ у које такође сумњам), само везана врећа непознаница без броја. Једноставно, не прихватам када ми неко продаје рог за свећу.
Победи се, наравно у зубе не гледа. То је глас народа, али отворено је питање како ћемо победу „конзумирати“. Сумња је, у сваком случају, пожељна. Препоручујем је и највеселијим после ових избора. Свирајте, свирајте, али и за појас задените. Останете ли само на нивоу патолошке мржње према Вучићу, ништа добро нећете урадити ни себи ни другима.
Зашто ништа критички не говорим против одлазеће власти?
То чиним потпуно свесно и намерно. То избегавам, јер начин владавине Александра Вучића, критиковао сам када је требало, када је био на узлазној путањи владавине. Тада сам био и члан Српске напредне странке, једине партије којој сам приступио у вишестранаком животу Србије.
Дакле, како каже народна пословица – „Вуку сам мерио реп док је био жив“. Сада више није. Зову ме да га мртвог, са њима, гурнем у јаму. Ја то не радим. Зна се ко то ради.
Иначе, Александру Вучићу желим све најбоље. Грешио јесте, али је и штошта доброг урадио, што сам такође помињао у дописницама.
Због критика на рачун Вучићеве власти, једне врсте, просвећеног апсолутизма, како сам је тада називао, до прозивања градске власти у Панчеву за некомпетентност, и катастрофалног учинка у решавању комуналних проблема грађана, посебно у Качареву, 2017. године сам одстрањен из СНС. Избацили ме к`о куфер.
Све што сам од тада и у наредних седам година говорио и писао, односило се на критику према, тада актелној власти. Скоро да сам се специјализовао за комуналне проблеме Качарева и маћехински односа Панчева према Качареву, али и осталим насељима. Чак смо основали и Удружење грађана – Качарево општина. Ништа није вредело.
У току кампање за последње парламентарне изборе доживео сам, такорећи личну сатисфакцију. Вучић је, у бројним сусретима са грађанима широм Србије, самокритички говорио да су, СНС и држава подбацили у решавању основних комуналних проблема, наводећи да је реч о тешкоћама са уредним снабдевањем водом и изградњи канализационе мреже. Нажалост, касно се сетио, да је „на локалу“, част изузецима међу којима Панчево није, имао очајне кадрове без икакве иницијативе.
Сумњам да ће и нови властодршци прионути да упристоје живот обичног народа. Они тек о томе врло мало знају. Уосталом увек је лепша слика када се „главни“ политичари у држави сликају поред неких атрактивних објеката, Београда на води, мостова, нових аутопутева, брзих возова… Вучић је то знао одлично.
Ко још, ко живи високо у облацима политике, жели да се слика поред блатњавих канала водоводних цеви или на колектору за прераду фекалне воде.
Што се мене тиче , ова неиспуњена обећања бивше власти, биће основни параметри по којима ћу мерити учинак нових властодржаца. Наравно, не заборављам и многа тешка национална питања која су још отворена.
Што се ендемске корупције тиче, ње не сме да буде. Нулта толеранција. Није је било за време Слобе, Ђинђића, Тадића, Николића. Можда је и било, али судски није потврђено. Сви су невини. Историја нам се понавља. Видећемо како ће Вучић проћи на овом тесту. Где ли је сакрио новац. Много је градио. Негде мора да је и „дебело“ уштинуо за себе. Већ виђено!
Али, ваља признати и да је прича о корупцији последњих 30 година била најефикаснија алатка за обарање власти у свим земљама света, од најбогатијих до убогих. За ове две године студенти и „умрла“ српска политичка опозиција често су „газили“ власт позивајући се на ову тему. Треба је само институционално потврдити, док је разне комите, кланови и кланчићи не ставе под своју контролу. То нам се управо догађа.
Рећи ће на крају за чије и колике паре радим и смишљам ова „непочинства и рушим снешка“ ватреним љубимцима победничке изборне листе.
Прво, ангажован сам да унесем мало неопходне равнотеже у наше, а пре ће бити, ваше искључиво поимање стварности.
Плаћен сам добро. Реч је о суми која почиње бројем већим од један, али из кога следи још шест цифара. Исплата је у доларима. То сам изричито захтевао, јер због геополитичких збивања у свету, евро ми не делује поуздано. Финансијери су ми из невладиног сектора. Малопре сам звао Наташу Кандић, да ме препоручи код Сороша. Русима сам се братски захвалио, на понуђеној масној финансијској порцији, због невоља које тренутно имају у Украјини.
Задовољан сам и мотивисан. Пишем даље!