Избори који следе ће бити, шаховски речено, за квалитет важнији од свих досадашњих, јер у игру су убачене и паре. Није да и раније није било тако. Било је. Увек је неко добијао паре за глас. Међутим, изборно „мани-мани подмазивања“, радило се углавном „испод жита“, тајно, да се Власи не досете.
Сада је ствар начисто разголићена и актуелна власт је јавно, на сва звона, одрешила буџетску кесу за све пунолетне грађане Србије, који ће добити по 6 хиљада динара, а посебном финансијском инјекцијом биће обрадовани пензионери. Они са најнижим пензијама добиће најбогатију једнократну новчану порцију од 35 хиљада динара, док ће „богатији“ пензионери добити 25, или 20 хиљада, сразмерно висини пензије. Ове исплате се темпирају за септембар-октобар ове године, баш када би требало да се суочимо са изборним кутијама. Јавна власт „прети“ и обилатим сталним повећањем пензија од децембра ове године. Дакле, следи лова пре, али и после избора.
Наравно, власт ни једном речју не говори да су ове буџетске паре у било каквој вези са изборима, а свима је јасно да је ово у директној вези управо са тим.
Некако у исто време из Народне банке Србије изашао је званичан документ са свим валидним покрићима из Агенције за привредне регистре Србије, да се током последње три-четири године у десетине невладиних иностраних организација које раде на многим фронтовима у нашој земљи, слило више од 1,2 милијарде евра. Неке од ових невладиних организација су мањим делом и абоненти српских државних буџетских пара, али више од 98 посто новца, стигло је у невладин сектор који „послује“ у Србији, из западно европских земаља, њихових амбасада у Београду, Америке и разних приватних фондација. Овај новац је намењен за све и свашта, од бриге за напуштене кучиће и мачиће, минорне социјалне, еколошке и хуманитарне акције, до озбиљних научних пројеката. Међутим, гро тих милиона и милиона евра, намењен је у основи, за ширење демократије на њихов начин, у нашој, из њиховог угла посматрано, још увек оријенталној и недозрелој демократској земљи, загледаној ка истоку, а нарочито ка Русији и Кини. Још јасније, ове паре намењене су, првенствено као помоћ и кључна финансијска полуга за рушење актуелне власти у Србији. Да се не лажемо, то им је основна намена.
Наравно, западне земље и њихов невладин сектор у Србији, такође, ни једном речју не говори да су ове паре у било каквој вези са изборима. У српској јавној сфери нема много информација и полемика о судару ова два „инвестициона изборна фонда“. Као да постоји џентлменски споразум о узајамном ненападању. Купујете глас ви, купујемо и ми!
Ипак, шта нам нуди и поручује куповина гласа из српског буџетског фонда, а шта, еври за глас из невладиног европског буџета, који већ више од три деценије „послује“ у Србији.
Разлика је много!
Новац из буџета Србије, иако је реч о симболичном износу, доделиће се сваком пунолетном грађанину без изузетка. Нешто више пара добиће најугроженији грађани са најнижим пензијама што је, уважавајући и призвук политичко-партијске демагогије у свему овоме, прихватљив социјални гест према сиромашнијем делу друштва. Од свега овога, много значајније је оно што јавна власт сада чини – Излази пред гласаче са резултатима који су у претходних 14 година остварени и који су апсолутно видљиви. Више од пола милиона запослених људи у новоизграђеним фабрикама, раст буџета, инвестиције у развој путне и комуналне инфраструктуре, раст зарада и пензија, стабилан курс динара, отворена економска сарадња и жеља за још бољим политичким односима са земљама ЕУ, Кине, Русије и Америке… само су неки од њих. Управо почивајући на досадашњим резултатима, јавна власт нуди амбициозан план развоја у наредној деценији и тај концепт је поткрепљен реалним финансијским и економским могућностима.
У суштини на предстојеће изборе актуелна власт излази са резултатима и плановима како да се у тешком времену геополитичких промена с мирисом барута, првенствено сачува ДРЖАВА СРБИЈА И МИР.
Концепт опонената партије на власти, коју чини студенти блокадери и разједињене опозиционе странке је да се уједине и сруше власт. Уколико то не могу на изборима, резултате неће прихватити и покушаће и насилним путем. У овоме им несебично помажу невладине организације чији рад се сада координира из појединих земаља, али иза свега стоји ЕУ. За овај сценарио, најпре за изборе, паре су обезбеђене, али новци су ту и за другу фазу, насилни преврат, ако избори не доведу до њиховог циља. Новац ће наравно добити само појединци, највише они који имају организациону улогу на терену. „Корисних идиота“, који су заведени и вођени ирационалним мотивима и који подржавају сценарио хаоса, а они су најбројнији (пешадија обојене револуције), неће добити ни цент. Понавља се прича 5.октобарског преврата.
Суштинска разлика је и то што опоненти актуелном режиму осим фразеолошких парола немају никакав план развоја земље. Њихов једини план и једина политичка мисија за коју су дебело плаћени из иностранства су, да РУШЕЊЕ ВЛАСТИ ДА БИ СРУШИЛИ ДРЖАВУ.
Дакле, бићемо изборни плаћеници. Узећу мојих 6 хиљада динара. Најпре ми је на ум пала идеја да их одједном потрошим са (не)истомишљеницима у кафани. Мада, није лоша ни накнадна памет, да те новце орочим на четири године, па да по истеку орочења, на неким новим изборима 2030. године, са истима (не)истомишљеницима, размотримо како смо гласали у јесен 2026-те.