Између неколико месеци у просвети као професор и неколико последњих радних година у Функцији за односе са јавношћу Нафтне индустрије Србије, као експерт координатор за информисање, највећи део радио сам као новинар.
Од 1980. обављао сам новинарске послове од почетничких до уредничких. Започео сам у фабричком листу Панчевачке индустрије стакла, па у локалном листу „Панчевац“, затим у Рафинерији нафте Панчево у склопу државног предузећа НИС, потом у истој, али приватизованој компанији са већинским учешћем руског Гаспромњефта.
Са групом колега, почетком 90-тих година прошлог века, издавали смо и недељно локално гласило -„Недељне панчевачке новине“.
У међувремену повремено сам писао текстове за дневне, београдске и новосадске листове.
Бавио сам се и публицистичким пословима и обајвио две књиге о положају синдикално организованих и неорганизованих радника у процесу приватизације и написао доста текстова из ове области. Са неколико ентузијаста покренули смо и лист који се у оквиру НИС-а, као државне компаније, бавио искључиво синдикалном тематиком и положајем запослених у периоду транзиције и „освајања и усвајања“ капитализма.
Осим у Савезу комуниста, активно сам политички био ангажован у опозиционим настојањима Српске напредне странке да преузме власт и у првом мандату владања, када сам од 2012. до 2016. био и одборник у Градској скупштини Панчева.
Рођен сам 1955. Основну школу завршио сам у Качареву, где сада живим, гимназију у Панчеву, а Факултет политичких наука у Београду. У пензији од 1. јануара 2020.