ОГРАЂЕНИ ГРАД
Рекох недавно да ћу похвалити све што се у Качареву ради, па и на најмањем подизању нивоа квалитета комуналног живота.
Ових врелих дана било је асфалтирања око гробља и последњој улици према Језеру, а колико јуче, проширен је и уређен део паркинг просторa на главној качаревачкој улици. Пре овога изграђен је и тротоар с једне стране Улице Народног фронта.
Све је ово корисно и потребно. Како да и не буде, како да се не примети и не забележи, кад се у насељу већ деценијама није капитално комунално инвестирало.
Зато се и „комуналним ситницама“ мора дати значај.
Јер, кад нема путера, ваљаће и маргарин.
Да ли су ови мали комунално инвестициони радови, наговештај већих улагања, која нам живот значе?
Хоћемо ли се изборити са канализацијом и депонијом, а то су жеље, које се поклапају са насушним потребама Качареваца?
Централна власт каже и обећава да ће у наредних пет година уследити прави инвестициони бум робусног инвестирања у изградњу канализационих мрежа са фабрикама за пречишћавање фекалних вода, као и еколошко збрињавање разних врста отпада.
Није то далека будућност. Чак и ми пензионери ово би могли дочекати.
Али, некако бих волео да видим тај план са списковима градова, општина и насеља која су „нациљани“ и у којима ће се започети са овим „комуналијама“.
Тога још нема и бојим се да ми сумња нагриза наду да ће се овакав конкретан документ ускоро и појавити.
Ето, пре неки дан враћам се старим путем од Панчева до Качарева, кад на мостићу код Штиркарске баре, преко пута Фабрике скроба, забоден саобраћајни знак са обавештењем да се на том месту напушта територија Панчева.
Жацнух се за тренутак и помислих како нас се Панчевци одричу. Док је Панчево била општина овог знака није било.
Опет, пребирам даље по глави и јави ми се – да можда неће да нас „прикопчају“ за ковачичку општину. Возим даље и ту око некадашње локације Дебелог дрвета, паде ми на ум и идеја – да можда у Граду почињу озбиљније да размишљају да Качарево буде општина, па нас, ето, и преко саобраћајног знака обавештавају да се привикавамо на другачији организациони статус.
Лукави грађани. Едукују нас на време.
На кривини, на улазу у насеље, дочека ме рампа и ту се дозвах стварности.
Раније, док је Панчево била Општина, а Качарево Месна заједница са каквим-таквим правима одлучивања и богатијим финансијским приходима, ми сељаци и они грађани, некако смо били ближи једни другима. Боље смо се разумевали и помагали.
Додуше, онда смо за комуналне потребе паре давали из свог џепа и нисмо зановетали и нешто посебно тражили од Општине.
Па јесте, зато су нас тада боље разумели.
Од када је Панчево статусно аванзовало у Град, а ми остали у МЗ која је у међувремену законски сведена на добровољно певачко друштво и без икаквих полуга одлучивања и финнсијски ојађена, Град узима више него онда општина.
Град се некако оградио од нас. Гледа нас попреко. Као да му сметамо.
А добре су нам намере. Ни Граду не би шкодило ако би се мало боље загледао, промешкољио, бацио поглед на нас сељобере, па и Сам предложио да у оргнизационом смислу нека насељена места аванзују на општински ниво.
За овакву одлуку, градски „смртни скок“ би био, да се одрекне наших пара и врати их, да омогући да ово насеље почне самостално да планира и уређује свој комунални живот, да више укључе младе људе са фришким идејама, да се осети живот и воља за животом, а то овде у Качареву, посустаје.
Не би се ми ни тада одвојили од Панчева. То је и немогуће. Штошта би опет морали заједно. Нарочито велике капиталне комуналне инвестиције, попут канализације и збрињавање депоније.
Не спорим да они горе, мислим на централну власт, без питања узимају и граду. Панчеву посебно, јер имају и од кога и чега.
Па не би се градска власт онако веселила и на сва медијска звона ударала само због поправке (сада кажу рехабилитације) једне улице у Панчеву, а ономад су у „Тамишграду“ за два петогодишња плана ницала читава градска насеља.
Још кажу да су паре за овај посао углавном стигле из Покрајине, нешто мање из градског буџета, а за комплетан завршетак улице биће и кредитног здужења на терет Града.
Па зар је могуће да се од 6,6 милијарди динара, колико се годишње слије у буџетску касу Панчева, а то је сума од скоро 57 милиона евра, не може више урадити на подизању квалитета комуналног живота у самом Граду и околним насељима!?
Од ових пара, да подсетим, на годишњем нивоу у Качарево стигне око десетак милиона динара, или око 85 хиљада евра.
Но ово је прича о лошијој страни централизације, а и о томе ћу дописивати.