СЛОВО НА ПОЧЕТКУ

За генерације рођене средином  50-тих година прошлог века затварају се радне књижице. Ово се углавном односи на мушкарце, јер наше колегнице исписнице, већ пет година су у пензији.

Они који су имали среће, да су без већих психо-физичких оштећења преживели сва чудеса за протеклих 35 или 40 радних година, сада су млади пензионери, или су се добрано интимизирали са чиновницима у испоставама Пензионог фонда, где сређују папире, како би „удружили рад и средства“ са последњим овоземаљским  послодавцем.

За нас рођене средином прошлог столећа пут кроз радни век започео је причама о колективној срећи и благостању.

Успут, све мање радећи, а све више не радећи, за четири деценије колективне наде су нестале, па, ко пре, ко касније, разумесмо да колективно и не можеш бити задовољан и срећан. Не бива то. Ако је каткад и засвирала колективна срећна жица, кратко је трајала. Опет, ту колективну симфонију ни онда нисмо сви једнако доживљавали и сви искрено уживали у музицирању.

Прошли смо пут од велике државе у којој смо били самоуправни власници предузећа у којима смо радили, живели у братству и јединству народа и народности, затим били активни учесници и сведоци ратова и распада те велике земље, прошли кроз национално о(не)свешћивање и буђење у све новијим и мањим државама, ратовали, преживели Нато агресију, или, како неки, са или без наводника овај период називају, „хумано бомбардовање“, доживели и преживили још једну револуцију, коју неки зову и државни пуч са великим примесама страног капитала, закасали смо у жестоку приватизацију, успут погубили многа права и сада из најамног радног статуса чекамо јесен наших живота.

Тако, прилично збуњени, прођосмо кроз радни животни левак који цеди и пропушта једно по једно радно биће.

Е сад, који те је жрвањ, или зупчаник допао у тој мељави, да ли онај који цеди и притиска до изнемоглости, или онај који међу зупцима има луфта, па се човек каткад може сакрити од невоље, зависи ти и крај. Резултат – неко спечен, изможден и једва жив, остали са мање или више видљивих оштећења.

Финални производ овог процеса, који је имао безброј бочних стресних удара на радног човека који је започео свој радни век са надом у срећан крај – је пензионер. Дакле, ово ће бити пензионерске дописнице, цртице о додирима магловите прошлости и садашњости која се из ових тмуша изродила.