Прочитао сам у последњем „Панчевцу“ (3.фебруар 2023. године) новинарски текст најаве 35. Сланинијаде. Не спорим искрену намеру аутора текста да допринесе да и предстојећа Сланинијада буде добро посећен вашaр сланине и свега осталог што свиња може понудити човековом благоутробију.
Но, у овом подужем тексту, не прочитах ни једно име, од зачетника ове манифестације пре три и по деценије, до садашњих организатора. Узгред, ти основни подаци мањкају и на званичном сајту Туристичког клуба Сланинијадe.
Ово прећуткивање вероватно је последица, деценијских размирица око тога – Чија је Сланинијада?
Да ли је она власништво Месне заједнице Качарево, што је била у почетку, или тапије има касније основано Туристичко друштво, па је то сада „приватна пекара“, или је то манифестација Града Панчева, или је власник један имућнији Качаревац, или …
Не бих да улазим у ове дилеме, али судећи по тексту у „Панчевцу“, садашњи организатори 35. Сланинијаде, нападно инсистирају на анонимности „власника капитала“ и још нападније избегавају да кажу ко је носилац идеје о оснивању ове манифестације.
Та „ситница“ о носиоцу идеје за оснивање Сланинијаде ми је засметала.
Не би требало прећутати да је идејни творац качаревачке Сланинијаде Милован Мики Ћировски, пре 35 година фоторепортер у „ТАНЈУГ-у“, сада пензионер који живи између Париза и Качарева. Ауторство припада њему.
Као учесник и сведок првих корака Сланинијаде, могао бих овде набројати бар десетину имена, међу којима су, зашто то не рећи, и поједини садашњи организатори, али, осим Ћировског, идејног покретача, издвојио бих покојног Душана Шимића, тада директора ПИК-а Качарево који је првим годинама ове манифестације био логистичка подршка у сваком погледу.
Част и заслуге свима који су допринели, али када је реч о ауторству и добро постављеним темељима Сланинијаде, ова два имена се не смеју заборавити.
Зашто то крити?! Ни сујета, ни мања или већа лична корист, нису вредне те истине.
Не вреде ни каиша лоше сланине.