СКУП У ШИКАРИ
Присуствовао сам састанку Оснивачке скупштине групе грађана Качарева за спас овог места од даљег комуналног пропадања.
Оснивачка скупштина, одржана је у шумици, боље рећи шикари, између Црепаје и Качарева. Ваљда због измаглице и густог шипражја на месту догађаја, ликови учесника нису баш лако препознатљиви. Све је некако било црно-бело.
После упознавања са елаборатом на чијим корицама сам, за чудо, јасно видео и прочитао наслов – Формирање Општине Качарево – сви учесници скупа подржали су овај документ и закључили да је формирање Општине, једини начин да се из Буџета Државе, Качаревцима директно врате припадајуће паре, које сада искључиво служе за комуналне и разноразне друге потребе Града Панчева.
Качареву само мрвице.
Сви говорници су у основи подржали елаборат, а сажетак свих говора се своди на реченицу – „Само на овај начин могуће је вишедеценијско заустављање комуналног назадовање Качарева“.
Десетак дрвокрадица који су побегли када су чланови Оснивачке скупштине за спас Качарева „окупирали“ шумицу код Црепајачког канала, опет се пришуњаше скупу и када су чули да ће Качарево бити општина, први су дали подршку.
„И ми ћемо да вас подржимо и нећемо више да крадемо суве гране и сечемо стабла. Ево, нисмо покварили ове палете од којих су неки наши момци из Качарева направили клупе и сто“.
У том моменту у шикари се зачу нека тутњава и галама.
Пробудих се.
Ларма на улици.
Дођох до прозора и видех трактор са цистерном, који код комшије празни септичку јаму. Недуго затим ето и трактора са комуналцима како филују приколицу са кесама набреклим ђубретом. Лете кесе у приколицу с обе стране улице. Има и промашаја па нешто осaтне и на друму.
Леп црно-бели сан и ружна јава у боји.