Опраштајући се од митрополита црногорско приморског Српске православе цркве, који је сахрањен 1. новембра у Подгорици, чули смо, много лепих речи о покојнику.
Црногорци то знају да „наките“, тако да те горштачке некролог речи, изазивају изненадне титраје срца, а онда је сузи тесно у очима.
Сва заслуга за те речи, опет је Митрополитова који се овоземаљским животом и оним што је за 83 године међу нама радио, уздигао међу бесмртнике.
Он је огромну хришћанску православну духовност тако маестрално носио и спајао са великим делима и оштрим световним речима, тако да је, не остајући дужан ни једној овоземаљској, нарочито политичкој величини са ових простора, директно кресао у брк и јавно се противио, чак и благим наговештајима да би неке одлуке световне власти биле на штету обичног народа.
Када неко има овако животну мисију и чврсту симбиозу духовног и световног, Митрополит је за живота стекао и оне који га никада нису и неће разумети, бројне мрзитеље, зловољнике, фанатике, отпаднике…
Овом дописницом желим и да подсетим шта повезује Качаревце са Митрополитом Амфилохијем.
Међу више од 620 запуштених цркава, и разних сакралних објеката који су заслугом овог свештеника Српске православне цркве обновљени за скоро три деценије колико је радио у цетињском манастиру у Црној Гори, Амфилохије је, пре ове службе био Владика банатски и за време његове „владавине“, у Војводини су после Другог светског рата, подигнуте прве две нове цркве.
У Карађорђеву и Качареву.
Темеље нашег Храма посвећеног Ћирилу и Методију, 1989. године осветио је Амфилохије и тада смо га упознали.
На молбу колега са Радио Панчева, Вест о овом догађају, сам пустио у етар, а и Танјуг је објавио кратку вест да је у Качареву почела изградња цркве.
На тек започетом градилишту и после завршеног чина освећења темеља, тадашњи Владика банатски је, знајући да је дошао у насеље где се мештани нису могли похвалити верском посвећеношћу, самоуверено и оптимистички рекао:
„Биће то све како ваља, народ ће направити цркву, а црква људима треба“.
Тако је и било. На добрим темељима Амфилохијевим, изграђена је лепа црква од банатске цигле, коју су углавном даровали мештани Качарева.
Недуго затим одлази у родну Црну Гору. Тамо је обновио старе порушене манастире и цркве, подигао нове храмове, разгрнуо и распирио запретани православни дух у народу и уздигао се на небо.