Признајте, нисте веровали!
Међу бројним, да не кажем милионским читаоцма дописнице је и наш председник, Александар Вучић.
Како знам!?
Па не би Он, оно рекао и чврсто обећао, да не чита сочиненија једног пензионера из Качарева.
Не умишљам и не дајем себи на значају, јер вероватно му сличне приче причају генерални урбанисти српских просторних планова, грађевински стручњаци, архитекте, медицинари, еколози и разни ини саветници.
Не бих ни да се мешам с том националном памећу.
Само, ваљда се случајно подударило оно што су свакодневне потребе малог човека, о чему сам ономад у пар дописница зборио и плановима државе о којима је говорио Председник.
А рекао је, страх ме да то кажем од речи до речи, да не кажем, цитирам, јер негде ћу сигурно погрешити, па ето мени јада изненада. А шта ће ми невоље те природе у касном пубертету.
Дакле, по сећању, и зато се драматично извињавам Председнику на евентуалним непрецизностима, али нема томе ни десетак-петнаест дана, а Он је обећао да ће, осим нових инвестиција у привреду и модерних аутопутева који су већ изграђени, са новим ауто страдама премрежити уздуж и попреко на више места читаву Србију, ускоро велике паре инвестирати и у решавање комуналних проблема који тиште маленог човека и да ће се у многим насељима започети са изградњом канализационе мреже са све модерним фабрикама за пречишћавање отпадних вода и људских фекалних изнутрица. Још је рекао, парафразираћу, да у Европу без овога не можемо, јер је и еколошки услов битан критеријум како би се сврстали међ пристојан, чист и умивен свет.
Уз ова обећања поменута је и сума од неколико стотина милиона евра које је Европа спремна да преточи у фекалне цеви и модерне фабрике за пречишћавање отпадних вода.
Да без ових цевки и фабрика не можемо, слушамо већ 20 и више година. И претходне власти су са највиших нивоа говориле да без великог канализационог колектора нема ни великих инвестиција.
Обрадовале су ме речи Председника.
Годе мојој сујети и сада свима који су ми говорили да пишући дописнице „пуцам у празно“, славодобитнички могу казати да сам, не на линији, већ заједно са Председником, на широком друму који пуним гасом води у бољи живот обичног малог човека.
Нема сумње ове речи Председника разумели су и новоизабрани градски кадрови у Панчеву.
Они по задатку морају да делају и скоро сам сигуран да ће се неки комунални пројекти оставити да одлеже, а неки ускладити са оним што Председник предлаже и обећава.
Његова се не пориче.
Уосталом, шта је прече, подземна гаража, покривање сада отворене пијаце у Панчеву, ново шеталиште поред Тамиша, пасареле преко реке, бициклистичке стазе, замена дотрајалог градског мобилијара… или ово што Председник каже.
Навијам за Председника!